Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
на мркој ораници”. А та два перца на просушеној бразди чудо су непојамно, почетак једне тајне која, не имајући разрешења ни краја, надахњује радошћу.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
очи, и гле, као да то није рој младих мушица што око моје главе игра тјеран у ковитлац дашком вјетра који по тек просушеној земљи шара мале вирове прашине, већ да то око мене шуме моја минула прољећа.
Ћипико, Иво - Пауци
С весељем сјећао се друштва у крчми, благих ноћи расвијетљених меком мјесечином и гувна гдје се је ваљао по просушеној трави, те слушао младићке разговоре и обијесне шале.