Употреба речи прозрачно у књижевним делима


Африка

њенога гласа, у коме има узбуђених нота девојачких, пиштавих детињских и промуклих кликтања ратничких; и радује живо и прозрачно црвенило њеног језика који јој се као какав влажан цвет непрестано појављује између зуба док говори.

Сви су они били осветљени са једне стране сунцем и небом, а са друге нашом емоцијом. И сви су зато били прозрачно светли скроз, између нас и вечнога.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Знам само да у пролеће иза наше потамњеле баштенске ограде просине нешто љупко, прозрачно и свијетло, па ти се просто плаче, иако не знаш ни шта те боли ни шта си изгубио.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Знам само да у прољеће иза наше потамњеле баштенске ограде просине нешто љупко, прозрачно и свијетло па ти се просто плаче, иако не знаш ни шта те боли ни шта си изгубио.

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

ЈАСИКА Над крововима небо сиво, А измаглица влажна лута И ко прозрачно меко ткиво Покрива правце мога пута. На оморини људи, звери И биле, све се мртво чини.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Сунце је већ квасило стопала у мору и расле сенке дрвећа. Није ни приметио како према њему кроз прозрачно плаву воду почињу да се пењу гране корала. Трже га тек риба која му се на длану преобрази у златоперку.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Под њим зјапио је понор, горе небо прозрачно, насмејано. Из празних соба ширио се задах влажнога малтера, и гласови раденика што су кречили зидове, звучали су

Петровић, Растко - АФРИКА

њенога гласа, у коме има узбуђених нота девојачких, пиштавих детињских и промуклих кликтања ратничких; и радује живо и прозрачно црвенило њеног језика који јој се као какав влажан цвет непрестано појављује између зуба док говори.

Сви су они били осветљени са једне стране сунцем и небом, а са друге нашом емоцијом. И сви су зато били прозрачно светли скроз, између нас и вечнога.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Могу да замислим један такав сан. Као стоји он, сневач, крај кладенца у свежој гори, свуда око њега чисто и прозрачно, пребели јагњићи се играју на ливади, вуге му на уво, само њему и само за њега, изводе вијугаву песму.

Прекид живота је још у лету и пре него што се моје скврчено тело разбије о стену, душа ће ми из њега прхнути у прозрачно небо као шева из незграпне крлетке, натраг у висине, раздвојиће се на хват од земље од ове моје жалосне, ружне љуштуре

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Бен-Касиму се тада вечерња утвора јави И проговори старцу, кроз облак прозрачно плави: „Господ, који те гони, кроз речи говори моје. Касиме, отиди у град и продај магаре своје.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности