Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Умирем од глади”, да би затим сасвим у углу дописао: „Прозваће ме. Прозива ме. Прозвао ме је. Готов сам!” Сада сам већ сасвим сигурно знао да недолазак оне Соње није био трагедија за њега.
” „Шта мислиш колико има до звона?", „Може ли још неког да прозове?” Није прозвао. Нагињући се, напред, руку испружених као да благосиље, а он је рекао да ми верује, али да молодој человјек у мојим
Сремац, Стеван - ПРОЗА
И Јову је често посећивао и пленио га, зато га је Јова и прозвао Јевђовићем и »Картушем« (Јова је мало читао, али је најрадије читао Темеову »Криминалну библиотеку«).
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Јесам ли био јасан или да пређем на чврге? Хајде, ти из друге клупе што спаваш —прозвао је госн Суле једног уснулог родитеља. — Понови слободним речима шта сам казао? Не знаш? Спаваш, је ли?
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Ход је имала необично леп, лепе ноге и леп корак. Црквењаков син, дечко, Марко Поповић, који се сам прозвао Срба, необично леп и бистар, али напуштен и неваспитан, рече једном у кујни госпа Нолиној, где се врло добро осећао: —
Саопштила је да је Срба изгубио новац на картама. — Сувише сам му лепа имена дала. Додуше, још као дечко, он се сам прозвао Србом, али ја сам га звала још и Соколом... 'Ајд што је нагао на речи и на ударцу...
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
некога Живка, највећега ђака мећу нама, коме су већ и бркови пробили и кога су сви професори саветовали да се жени. Прозвао га и поставио га тако да га сви можемо видети: — Иако си ти иначе, Живко, прави магарац, али у овој прилици
Њему је то а, б, с прешло толико у навику да би, кад би ме прозвао да говорим, после постављених питања на која ја, рецимо, не бих одговорио, овако завршавао: — Ти брајко: а) не знаш