Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Ево, ево писма!... Његов друг Јоле... Зверајући на све стране, он протрча поред инвалида и заустави се на крају публике: — Па где је? — Тата! — викну војник милостивно, окрећући се на једној нози и подупирући се штаком. — Тата!
Африка
Има само десет година да се цела бела власт Табуа утопила на очиглед све публике једног брода коме је дошла на аперитив.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Видаковић (1780—1841), писац сентименталних романа у духу романтичарском; у своје време радо читан од широке читалачке публике; данас има само историску вредност Wіе старк поцхт меін Херз? (нем.) — „Како јако бије срце моје“ визита (фр.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
самој књижевној вештини нерадо се и површно расправља; уместо тога, говори се о специфичним потребама дечје читалачке публике, о дечјем свету, о високим моралним вредностима којима дете ваља задојити, па се чини да дечја књижевност једино зато
Строго говорећи, књижевни укус дечје публике једва да и постоји; тај укус је неразвијен и код највећег броја одраслих особа, па би било чудновато да је код деце
Покушај потпуног одбацивања дечје публике као релевантног чиниоца дечје литературе ја сам извео у Расправи о наивној песми.
па не треба видети превелику несрећу у склопу посебних односа који су се између ваљане дечје литературе и дечје публике утврдили.
Аутори којима потребе дечје читалачке публике ХХ века ни на памет нису могле падати изванредно задовољавају њене „захтеве”.
Обзир према душевном устројству и могућностима примања млађе публике не мора ићи на уштрб размаха имагинације; он, напротив, може послужити као мера и упутство за проналажење
Позивање на посебне, ограничене могућности дечје читалачке публике најлакше изазива забуну, па и отпор оних који с правом мисле да се таквим обазирањем и приклањањем угрожава унутрашња
Слабе —ја бих рекао лажне — дечје песме махом су плод јаловог, површног приклањања укусу и могућностима тзв. дечје публике.
Говорећи о потребама, захтевима, склоностима и могућностима дечје читалачке публике, они су дечју песму сводили на узгредну ванкњижевну појаву без икакве везе са процесима у главном, матичном књижевном
Тако, пред нашим очима, израста читава једна грађевина примењене књижевности, која има повлашћени положај и код публике, и код критике, и у друштву уопште.
сам да покажем двосмисленост и неодрживост везивања дечје песме за захтеве и могућности конкретне дечје читалачке публике.
У време кризе вредности, кад се један део читалачке публике осетио обесхрабрен и збуњен пред токовима којима је поезија кренула, дечја песма се испоставила као прибежиште свима
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
и Стыхи на новый годъ 1808. Своје књиге Обрадовић је издавао тешко, и на своју штету. Публике је било мало, црквени кругови били су непријатељски расположени према његовим делима — забележено је да су их калуђери
Дело је за своје доба било добро, и имало је успеха код српске публике. Соларић се бавио филозофским проблемима, и у томе правцу дао: Улог ума человѣческога (Млеци, 1808), превод дела
и разумљивим и течним народним стиховима, каткад са извесном топлином, и оба спева имали су много успеха код шире публике.
Као и у XВИИИ веку, тако и у почетку XИX века велику већину српске читалачке публике чине трговци, свештеници и занатлије.
Тај популаран писац створио је српски роман и за дуго време задовољавао скромне књижевне потребе ондашње публике српске. У своје доба његов утицај био је врло велики.
Колико је могао, по својим скромним способностима, он је задовољавао духовне потребе шире српске читалачке публике, отварао је вољу к читању и љубав ка књигама, будио љубав ка народној прошлости, јачао национално осећање и положио
често лакрдија, не увек оригиналних, обично драматизоване анегдоте, каткад пародије, којима је, махом, био циљ забава публике.
Овај писац »веселих позорија« и велики забављач српске публике није био весео дух. Једном приликом је казао како је »главна черта мога темперамента меланхолија«.
Дело није имало великог успеха код публике. Издавано је четири пута: 1851. у Загребу, у два издања осамдесетих година у Панчеву, и 1902. у Београду.
најниже и најслабије код њега: емфазу, каламбуре, титрање речима, све уступке великог песника вулгарном укусу ондашње публике енглеске. Без равнотеже у духу, Костић је на зло употребио и своје знање језика и своје књижевно образовање. ЛИРИЧАР.
Шилер постаје велики узор и естетички ауторитет српских писаца, а Коцебу и Хајнрих Чоке главни забављачи српске публике. Од краја шездесетих година ствар се из основа мења.
Тада је Отаџбина била огледало српске књижевности. Али ни својом садржином ни одзивом публике лист није остао на истој висини. Промена у уредништву, 1892, када је уредник постао др Милан Јовановић, није помогла.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
На десном зиду, од публике па до врата, мали етажер на три спрата и на њему шољице, чаше и још погдекоја ситница. На средини собе сто са куповним
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
« — дрекну и отпоче ћата декламацију. — Куку, ћата, анатема га било! — чу се са више страна од изненађене публике. А ћата Пера наставља после мале паузе: Смир’те се! Скин’те ми се с врата! У послу сам, журити се морам!
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
» Подморске фотографије Виљемсона имале су велики успех, како код широке публике, код које су будиле велику радозналост, тако и код самих научника, биолога.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
ГОСПАВА (бесна, пришла је улазним вратима и отворила их): Одиде да видиш! Па овај напољу уопште нема публике! ЦМИЉА (прилази вратима): Маса се сасвим разишла! ГОСПАВА: Нигде никога, а он прича!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
У том часу и на том месту, пажња публике била је на оном врхунцу кад се разговетно чује мувино зујање, и сви се вратови испружише до саме позорнице да виде ко
Али сасвим неочекивано један глас у томе прекиде Лепира. Дакле, један глас из публике (и то некаквога Јоце Вијакера) добаци Лепиру овако: — Држ’ се, вели, Лепире, не дај се!
и онда лицем публици, витлајући рапиром (који је подигао) око своје јуначке главе, опсова онај исти глас из публике, али таквом псовком, цењени читаоци, за коју смело, овде на овом месту, тврдимо: да никако није могла бити позната у
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Био је то некад скупи ноћни локал који је, по необјашњивој чудљивости моде, одједном изишао из милости отмјене публике и нагло се срозао у рангу.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Први пут је апотекар дао назив картама — јеванђеље, али видећи да се понеко из публике мршти, назва их философијом. Кад је утврдио тај генерални појам, он стаде после да га цепа на делове по његовим
Петровић, Растко - АФРИКА
Има само десет година да се цела бела власт Табуа утопила на очиглед све публике једног брода коме је дошла на аперитив.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
литерарно предање се почело губити, или је и сасвим ишчезло, као уобичајено саобраћајно средство између творца и публике. Једном речју: поезија и музика су ишли тешње здружени док се књига мање читала.
Теодор Павловић, који је у своме Серпском народном листу, поводећи се свакако за укусом и потребама најшире читалачке публике, кадикад прештампавао и старинске песме овога рода, прештампао је и ову Стеријину (20. јула 1847, ч. 28, стр.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
И црквенословенски и руски језик били су сувише удаљени од живог српског говора; шири слојеви публике слабо су разумевали текстове написане тим језицима.
Уједно, тај је језик патио од тога што га је велики део публике недовољно разумео. Многе речи биле су Србима непознате, а знатан је и број речи чије се значења у црквенословенском и
који је својим моралним и сентименталним повестима и својим "слатким стилом" постао омиљен код широке читалачке публике. Слична оријентација обележава и дело Јоакима Вујића (1772-1847), "оца српског театра".
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
— И заборав! — Аплаузи, овације? — И звиждање. — Венци? — И празан стомак! — Па ипак, глумац је бар љубимац публике... — Које и до којих граница?
— Венци? — И празан стомак! — Па ипак, глумац је бар љубимац публике... — Које и до којих граница? Има две публике, једна која симпатише твојој уметности и друга која јој симпатише док си млад.
Па тек трећега дана рећи: „Као што из врло поузданих извора сазнајемо, г. Нушић је одиста умро“. Да би се код публике одагнао и последњи траг сумње, могао би, том приликом, доћи к мени и ко од новинара да ме интервјуише.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Тако ће се рестаурирати у очима публике и јавног мњења, које га је држало за ленштину од оног фаталног случаја кад му је једнога дана лист задоцнио, изашао на
о тој, тако да кажем, „крађи и прекрађи” Зоне, које је, управо, било мишљење интелигентнијег и слободоумнијег дела публике; или краће: како је тетка- Таскин план и рачун с оном корпоративном шетњом тотално пропао.