Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Рука смалаксава. Време ти је, Никола, каже. Грло му се пуни брзим, сувим пуцкетањем. Пусти је нека се одмара, каже. Како није знао да се пред одлазак плаче? Он не плаче. Устаје, вуче руку за собом.