Јакшић, Ђура - ПРОЗА
То већ није било у реду, и увређени Ђоша пустио се из кола, па је издалека пратио пакосним погледом свако мицање странчево...
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Онај што је турске коње водао утекао је у поток, како је прва пушка пукла у кући, а коње је пустио; друкчије Турци би може бити могли утећи.
Сутра 7. извезе Карађорђе топ у винограде параћинске, опали на Параћин, Афиз-паша побегне. Карађорђе није пустио војску у Параћин, будући је оно други пашалук, лесковачки. Афиз-паша од резилука у Нишу умре. Наши депутати маја 28.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Нећу помињати ни самог домаћина што се, чим је изучио оно мало основне школе, одметнуо од ода и пустио се у пискарање по сеоским канцеларијама, те га и отац одрину од себе да не зна за њ и да нема удела у очевини с
Она му, вели, проговори: »Моли се богу што си ме пустио, а не би ти на добро било.« И нестаде је. Он онда побегну кући; у оном страху није имао кад ни гвожђа узети.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Шта се мене тиче твоја глава, ја чувам своју!... Кад бих ја сад тебе пустио, куд бих онда?... Мислиш Крушка не би дознао?... — Ишти шта хоћеш! – јекну Лазар опет и стаде кршити прсте.
Мислиш марио би он!... Он би пустио Станка да чини што му душа жели. Још би рекао: „Марим ја! Нека се убијају пси ђаурски!...” Али овај не даде...
Онда, кад ти познајеш те људе, да ти кажем да се сви љуте на те. — Зашто? — упита поп и устаде. — Зато што си пустио Турчина да барата по твојој Црној Бари. — Ко пустио? — Ти. — Па шта барата? — Ево, видиш!...
— Зашто? — упита поп и устаде. — Зато што си пустио Турчина да барата по твојој Црној Бари. — Ко пустио? — Ти. — Па шта барата? — Ево, видиш!... Па ти, болан, и не знаш шта се тако рећи на твоје очи догађа!...
Ако су што И згрешили наши стари, а ти бар буди благ, па опрости овом колену што диже руку на крвника!... Пустио си да потпаднемо под јарам... допусти и да скинемо својим нејаким рукама!... Све у соби кршћаше се светим знамењем...
Срце му је лупало. Нека лака дрхтавица обузимаше снагу његову. Да је био насамо, пустио би зубе да цвокоћу до миле воље, али овако... стегао вилице и натурио осмејак на лице... Све беше спремно.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Крај цркве чемпрес црн загустио, Христово јагње овца родила, И Свети Марко орла пустио, И Свети Тодор свог крокодила. Голубица у сунцу синула, Са лишћа капљу свете арије...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
” Бркове ушиљио, косу остраг разделио, а золуфе пустио чак до јагодица. Дебео у лицу, шишкав у телу; накривио некакав шеширић, а преко прслука златан ланац: исти онакав
Поп не може од цркве, а и од старости. А гдје би њега, старца, пустио народ на пут, и како би њему било да остави дијете у Биограду, па да се сам врати?
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Јао наопако! — рече поп Спира и стаде забленут и скамењен. Да је ћосави патер Иноценц из Темишвара пустио браду и бркове и метнуо камилавку по чину реда св.
— »На рјеках вавилонских, тамо сједохом и плакахом,« — запева поп Ћира раздраган. Затурио се мало у столицу, па пустио глас, а диже обрве, и везе и кити све лешпе и лешпе, на задовољство и дивљење домаћина, који га од времена на време
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
— цвилела би она тако по читаве сате бежећи и вртећи се у ковитлац од страха. Па, само да би је Таја к себи пустио, да не би сама напољу ноћевала, она га је слушала, дворила... Све му чинила, што год је он хтео. А била је вредна.
Африка
Брзо се рукује са нама, узнемирен и пун осмеха да би га извинили што нас је пустио толико да чекамо. Брзо одбацује и мараму па пушта да га сестра полива из калбаса.
а као да су сасушени, никада не листају. Он се није крио преда мном није лагао, није се претварао: пустио је да видим целу његову грдобу за коју није крив он, нити је изградио он, већ неразумљиве и неукротљиве непогоде
Црњански, Милош - Сеобе 2
Био је још дружељубив, весељак, а волео је и да игра, иако никакав играч није био. Волео је и да пева, иако је глас пустио само онда, кад би се шаком захватио иза увета. Био је омиљен у расцијанском друштву.
Кад Исакович чу то име, претрну. Кад је Агагијанијан први пут поменуо име грофа Дурацо, Исакович је то пречуо, пустио кроз једно уво, а испратио на друго. Сад, међутим, кад то име понова чу, сети га се, и био се као скаменио.
Павле је био изишао на улицу ћутке, а пустио сабљу да му се вуче по калдрми. То је у Бечу било чудо невиђено и људи су се за њим освртали.
Не би умео да је задржи. Пустио би је, као деца тицу, да опет одлети. То је сметењак. Удовац. Заљубљен у своју покојну жену! Није читав у глави.
Да нећеш од мужа да браниш жену? Боље да си своју чувао!“ Ђурђе је, понова, скочио, међу њих, али је Павле пустио братенца, исто онако нагло, као што га је био и зграбио.
Био је пустио сабљу, да му се вуче по земљи, а корачао је, као да се тоциља, љут и на себе и на цео свет. Пут је био засут шљунком,
Што се пак тиче транспорта буради вина, то је пустио, каже, на једно уво, а истресао на друго. На то просто неће да чека.
Павле би – кад би му се она јавила у сну – шапутао нешто, превртао се немирно, и, мада на дану ни за шта не би сузу пустио, имао је, кад се пробуди, у очима, сузу.
Костјурин је био спустио дурбин и зграбио рукама ограду трибине. Уста су му била отворена, али није пустио ни гласа. Гледао је у коњицу која је јурила на њега, исколаченим очима. То је била његова младост.
Требали би да оду на насеља, тек у јулу. Ако баш мора да иду, нека, каже, мушки иду, а жене остану. Он не би пустио да прелази Дњепар, или Ингул, већ сад, жену, своју.
“ Није њен брак, да зна, оно што је био. Павле је покушао да теши Ану. Ђурђе, види се, осећа да је засновао породицу и пустио корен у земљу росијску. Населио се и мисли на будућност, а није то зло. Брине за своју децу. Добар је отац!
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Песма казује, како је једнога дана неки харамбаша да би приказао какве су то муке, одерао маторог јарца и пустио га да побегне у борову шуму. Могу се замислити бол и вречање рањене животиње приликом додира са бодљама борових четина.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
није заболио, а тек онда се нешто досјетих и почех сам себе да грдим: — Тошо, псето једно глупо, зашто мишеве ниси пустио да се увуку у сам џак, па их онда мирне душе половио?
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Онда смо мало причали о зечевима, мало о Стојану из ИИИб. Пустио сам прво њу да прича, јер то је најбољи начин да сазнате шта је оно о чему неко жели да говори.
Зграбивши два парчета хлеба и теглицу џема потрчах према собици у поткровљу. Луди сте ако мислите да ме је отац пустио да дођем до ње, иако сам био гладан као курјак. Да сте убацили и кувани ђон у мене, моја црева би вам рекла, хвала.
- Још само мало! Мало, шта? Ти, идиоте! Ти, најшашавији идиоте на свету! Зашто си је пустио да оде? - понављао сам себи, као што понављате деци кад су уплашена.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— Ја не би’ тако, Софро, да сам ја ђенерал; ја би’ с њиме сасвим друкчије поступио. — Како? — Ја би’ га пустио нек дође са великом војском, а ја би’ на њега са малом.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Он је пустио да се заморе препирком што ју беше заметнуо још синоћ, па је чекао да се истутње око црквених обреда, патријарха, приче
Осећао је да место себе никога више њој пуштао не би, као што не би пустио другога, место себе, кад би му било могуће проходати сад том плавом, устрепталом реком, или, над шумама, небом.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Само да се некако дочепа своје »дијане« и потражи у њој спас! Али, шта би то вредело? Момак је најпре не би пустио да сама изиђе из кафане, а онда »дијанин« мотор се тешко палио.
Матавуљ, Симо - УСКОК
У даљем разговору дознаде да се Мргуд три пута женио: прву је жену пустио, јер бјеше нероткиња; другу оте од жива мужа, њеког Ћеклића, и због те отмице погибе му брат.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Има понешто и јамба, колико да се види: да је могућ. Змај је пустио језику и ритму на вољу, да буду оно што им најлакше полази за руком: показало се да је то трохеј, непрекорачива
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ЖУТИЛОВ: Дакле, Киђоји. ШЕРБУЛИЋ (Смрдићу): Ја да знам да једну капљу крви влашке имам — и ту би пустио да истече. 3. ЛЕПРШИЋ, ПРЕЂАШЊИ ЛЕПРШИЋ: Живило Славјанство! ШЕРБУЛИЋ: Иљен!
Све што је њиме писато, ништа не важи. 3. СМРДИЋ, ПРЕЂАШЊИ СМРДИЋ: А ко је пустио Хумла из затвора? ЖУТИЛОВ: Ја сам. СМРДИЋ: Како сте то могли чинити, без знања целога одбора?
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
до пред 1848, и захвата готово целу прву половину XИX века. Рационализам XВИИИ века, који је пустио дубока корена, продужује се, писци су увек дидактичари и национални будитељи и васпитачи, али се стално врши
У почетку XИX века било је већих српских места у којима су и грађани, па и саме жене, »славјанствовали«. Тај језик пустио је дубока корена, и доцније, када је преовладао народни језик, у данашњем српском књижевном језику остао је велики
Милићевић, Вук - Беспуће
је зато имао тако много воље, а за остале ствари није показивао особитог дара, брат није имао разлога да се противи и пустио му да ради што хоће.
Па послије остави и те мисли на страну, не мислећи кадгод ни на шта и бојећи се да мисли; био се пустио животу нека га заноси куд хоће, осјећајући да је слаб да се отима, а кукавица да се бори.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Проклет био, куда год одио, Он нам Турке у срце пустио“... То говори, а с душом се бори, То изусти, лаку душу пусти. А Милета?... Ох, мани ме саде...
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— Пусти ме! — молила ме. — Пусти, тако ти свега на свету!... Ох, мајчице моја!... И заплакала се. Пустио сам је. Али од јада ногом гурнух моју тестију и разбих је. — Не бој се. Знам ја да ти мене не волиш, него...
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
236 ПУСТИО БИХ ЈА ЊЕГА, АЛИ НЕЋЕ ОН МЕНЕ 237 ТУРЧИН, РАЈА И ЦИГАНИН 238 ПОМАЖЕМ ТИ СПРДАТИ 239 ЕРО И ТУРЧИН 240 ЕРО И КАДИЈА 242 З
Онда мати видећи да се Стојша оканити неће, рече му да му је отац кад је видео толику жалост, пустио коња у ергелу а оружје на таван бацио.
А он га опет припита: — А шта гониш на магарету? А он њему: — Богме, ако превали — ништа! ПУСТИО БИХ ЈА ЊЕГА, АЛИ НЕЋЕ ОН МЕНЕ Некакав Турчин сврне с пута у поток да се напије воде, па га ухвати хајдук, а он онда
Кад му друг на то рече: — Ако неће да иде, а ти га пусти, — а он му одговори: — Пустио бих ја њега, али неће он мене!
69. АКО ПРЕВАЛИ — НИШТА: Забележио Вук Врчевић. Објављена у издању Српског ученог друштва, 1868. 70 ПУСТИО БИХ ЈА ЊЕГА, АЛИ НЕЋЕ ОН МЕНЕ: Забележио Вук Ст.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Напустише људи закон, напустише образ; оставише аљине, отпадише се од Бога, посташе Турци и некрштени. Гледаш момче, пустио браду, неће да поштује старијега, што ти говори, то ги говори да се подсмева.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
У четворку, Мишелино је очекивао најављене купце својих слика. Направила сам сендвиче, очистила атеље, а он је пустио лонгплеј плочу са Баховим фугама ради интелектуалне атмосфере. „Свет је потпуно излудео за сликама!
најдрагоценије стварчице, као што су, на пример, цркнуте мачке, калеми од конца, кликери и ти фазони, само да би и њих пустио да мало фарбају ограду! Шта сам, у ствари, радила целог живота? Фарбала Београд.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Чак је и кришом, низ мутну реку, пустио апотеку. СТРАДАЊЕ МЛАДОГ ПИСЦА Унашег Мирка богата машта, игра, трепери — повуци-потегни!
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Рекох јој: — Мислите ли да је опасно од ваших ако дуже останете? — Можда. — Довиђења! Пустио сам је да сиђе, не додирнувши јој ни руку Гледао сам лагано како силази. Могао сам још потрчати за њом.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Из Данила пећког Господ небеса утврди мудрошћу а земљу основа на Ничем ту је и свако од нас пустио корен насупрот чуду неисповедивом што над главама промиче мрко Онда Сава стане пред мене каже: ко си овде је
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Добро, такав закон у нас не постоји. Али ево ти сад прилике да са тим шкартовима рашчистиш... Прво бих њих пустио у борбу. Ако нема једно око, а има здраве ноге, натовари му муницију на леђа, па нека носи дотле док не погине.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Нову официрску капу накривио на десно ухо, а сјајну никловану сабљу пустио те се вуче по земљи и звецка кад удари о какав камичак.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Он ме на нашем језику пита јесам ли Србин. Велим, Србин. Вели, добро је било. Командовао сам знацима и нисам пустио ни гласа. Положај је добро изабран. И митраљези су на добром месту. Ја сам чак загазио и у воду. Скица је врло добра.
Мало сам их увредио и, зато, пустио да проспу на мене најновије теорије, како су конвексе, у готици, прешле у конкаве, и претвориле се у огромне, дивне
Деца, што смрде на лој, трчала су за мном и водила ме по обали. Пустио сам их да редом гледају кроз мој доглед, и учио их кришом, да пуше.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
се обрука јер је застењао, а истакао се јунаштвом неки Леар, који је тражио да му се два жига ударе и није гласа пустио. Цео град је само о њему говорио с највећим поштовањем. Неки су утекли, али су били презрени од свију.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
А? Е, мој брате, кад би све то било бесплатно, и ја бих био народни посланик, а не бих тебе пустио. Дедер, дедер... ево овде! (Ставља меницу на сто и показује му где треба да потпише.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Газда Ђорђе није то радио, него је пустио да је сељаци прозову како они хоће, и тако је све до Сретина доласка остала, тако рећи, без фирме.
Она ће поткрепити мој опис. Пустио сам да га најпре само по чувењу и по делима познате. Пробудио сам заинтересованост у вама; и сад ће ићи лакше.
Таман је пустио ћата, а Љубица се брише марамом и хлади — кад стаде пред њу Мића. А знао је, кажу, жестоко да игра. Био је играч да
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Оно јест, господар га је одвраћао, ама најзад пустио га је... Што ћете де! он хоће да се сасвим поцрногорчи, и аферим му за то!“ „Аферим, валај!“ рекоше у глас.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
стане врло бољети, и више не могне трпљети, онда рече: „Накваси мало, нијесам баш из Сарајева нето поблизу оданде“. Пустио бих ја њега, али неће он мене.
Онда му он каже: „Али неће да иде“. Кад му друг на то рече: „Ако неће да иде, а ти га пусти“, а он му одговори: „Пустио бих ја њега, али неће он мене“. О ЦИГАНИМА Али ћеш мало љеба али млијека?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” Онда мати видећи да се Стојша оканити не ће, рече му да му је отац кад је видео толику жалост, пустио коња у ергелу а оружје на таван бацио.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Но, знајући да његов стриц Дионисије, који га је ту довео био да га покалуђери, не би га за главу пустио, зато он науми и без „остај, збогом!” дома поћи. И будући да је са мном лепо живио, каже ми што је намислио.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Газда-Ђорђе, да се погађамо. Шта би ми, рецимо, дао за овог другог опасника? Да знаш, откако се родио, није сузу пустио. „Велику ливаду и забран“ Нећу да чујем. „Две њиве и ливаду.“ Нема разговора. „И забран одозго, и виноград одозго!
“ „У шта да ти се закунем?“ Закуни се... Е, немаш ти у шта ни да се закунеш.. То је оно... зло!“ Пустио је и, сломљен, сео на кревет. „Спавала сам. Чула сам кад си ме будио и ништа друго.“ „Спавај... спавај...
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
« —помишљао је, али пошто су их сви хвалили, ни он није хтео да буде изузетак. Коначно, заситивши се њихове свирке, пустио их је. Али убрзо би се нашао неки други моћник и заточеништво малих свирача се настављало.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Архимедес је пустио и непријатељску флоту да се несметано приближи градским зидовима. Но чим овај или онај брод стиже до зида, дизалица,
„Тако је! Но за сваку сигурност одржавао сам ватру још неколико дана, обуставих је тада и пустио да се посуде охладе. Онда сам испитивао шта се догодило и створило за време хемиског процеса“. Начуљих уши.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
А кад му је допуштено он је бацио поглед унаоколо па га онда, кажу, управио доле, овамо к нама. Сузе није пустио. Па после кратког ћутања: — Али све то ја бих могао да преболим. — Несретни Никола, зар још има?
После диже главу: — Муф јесте ли видели? Три године а... а... а сви од њега да живимо. Секула је пустио браду, прерушио се, мучно би га било познати. Омрзнут је у своме друштву, али га се оно боји.
Одјек јединог крика што је пустио од себе био је страшан, као предан судбини, као неко одвајање душе од тела, па низ његово патничко лице линуше крвави
мокрим ужетом, даскама, жилом, ногама и песницама, а он најпре урликао од бола и кад су му везали камен за мошнице, пустио страховит крик и чинило се као да су му очи на глави, а он потпуно сишао с ума. — Све ми је једно говорити, али шта?
А иследник се смешио, трљао мале руке и раздрагано и брзо нешто писао, па га тапшао по рамену и пустио га да седне и пије воде,; а он одобравао, све одобравао и говорио за њим и казао да познаје, него шта, све оне
Боја и је л’ здраво и задовољно. — Добро је, — каже Икета — лепо изгледа, хвала Богу, него браду пустио чак довде — и показује руком на груди.
Било је то у зиму, али кад уместо снега Он беше пустио велику кишу те да би опрала људске крваве трагове којима је земља била испрскана. Седео је тако Господ са св.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
С одмјереним достојанством приносио сам чашу устима. Најприје бих удахнуо из ње мирис, и већ на основу тога пустио да ми се разлије лицем један мали наговјештај, предујам будућег праворијека.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Јест, али сутра почиње испит, а на ноћ — оно... — Синовче, говори! — поче Вујо, пошто га је нарочито пустио да мало промисли под утисцима оне плашње. — Ја морам сад знати на чему смо, треба до зоре да посвршавам са људима.
— Казаше људи што дођоше из општине. Веле да си везао кмета, па га после пустио; је л’ истина? — Ко то каже? — Грујица... мало пре дође озго. — Море лаже. А јесам га ’нако резилио и друго којешта.
— Мишљах да ћеш одовуд, од станице. Зар те не прати Симо ? Ђурица му исприча малопређашњи догађај и каза да је пустио Сима нек иде кући. — Нијеси требао.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
У МАГЛУ 359 СЕЉАНИ И ВОДЕНИ РАК 360 ЗА ОКУ СОЛИ ПОШАО У МОСТАР 361 НИЈЕСАМ БАШ ИЗ САРАЈЕВА 362 БАЧВАНИН И ГРК 363 ПУСТИО БИХ ЈА ЊЕГА, АЛИ НЕЋЕ ОН МЕНЕ 364 ЋОСО ЖУТЕ БРАДЕ И ТОМА ГА ЗНАДЕ 365 СТРАНАЦ И ЦРНОГОРАЦ 366 ЛАЈУ ПСИ У СЕЛУ 367 ДА
Па ме још ни сад не би пустио, да нијесам утекла. А кад то бог чује, рече: — Што ћу сад од њега? Јер већ за њега немам веће каштиге него да га
— Боме не дам њему ни за какве новце, јер он је пустио мојијех пет синова да помру од глади, а није им дао круха, — рече старац.
А Насрадин сваки би дан узјахô магарца па ишао некуд по Стамболу, куд он хоће, а тај дан пустио Насрадин магарцу на вољу, да га носи куд магарац хоће.
— Богме, господару, — одговори Бачванин, — ти се шалио или не шалио, ја сам за истину примио. ПУСТИО БИХ ЈА ЊЕГА, АЛИ НЕЋЕ ОН МЕНЕ Некакав Турчин сврне с пута у поток да се напије воде, па га ухвати хајдук, а он онда
Онда му он каже: — Али неће да иде. Кад му друг на то рече: „Ако неће да иде, а ти га пусти“, а он му одговори: — Пустио бих ја њега, али неће он мене.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Употребом ове цјајне направе он је већ остварио електрична колебања јачег интензитета но што ствара муња и пустио струју довољну да упали више од две стотине сијалица око Земљине кугле. З. Теслин бежични систем.
Ћипико, Иво - Приповетке
—Јеси ли удата? — упаде друга у реч. —Јесам, душо. Ово ми је син, и главом на њ показа. —Како те муж пустио без себе? — шалио се старешина. —Човјеку се десила несрећа: болан је, — изрече жена и загледа се у ватру.
А кад би је заморен пустио, одмакла би се она од њега два—три корака и, смејући му се у лице, рекла би: „Нећеш, вала, што си намислио!
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
стране, деветнаестовековни позитивизам у проучавању књижевности, нарочито архивскобиографска истраживања, код нас је пустио тако широке корене да је изгледа неискорењив, па је изазивао одбојност већ и при самом помену науке и научности.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
(По немачком) Хеј, да ми је царевати Тебе ради, моја мила! Данас јоште, овог часа Царица би, веруј, била. Пустио бих све нек’ иде Својим путем, својим током Ја бих само тебе слушô, — Куд ти оком, ја бих скоком.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ФЕМА: (О, из драге воље, ако заповедате). САРА: (Ружичићу, који се међутим пустио у мисли): Мон фрер, скоро је подне, ми идемо да уредимо, ви међутим дођите. ФЕМА: Заповедајте, алабунар. (Отиду.
Петровић, Растко - АФРИКА
Брзо се рукује са нама, узнемирен и пун осмеха да би га извинили што нас је пустио толико да чекамо. Брзо одбацује и мараму па пушта да га сестра полива из калбаса.
а као да су сасушени, никада не листају. Он се није крио преда мном није лагао, није се претварао: пустио је да видим целу његову грдобу за коју није крив он, нити је изградио он, већ неразумљиве и неукротљиве непогоде
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Од старих војника у батерији је остало свега њих шесторица. — А зашто си пустио браду? — За прилику... Тако, како је кад згода. — Танасије извади из џепа француски бере и натуче га на главу.
Није се опирала већ обори главу и погледа ме испод горњих очних капака. Тада сам је пустио, закопчао шињел, и пошли смо даље. Прешли смо мост Изера, не говорећи ниједну реч.
Она ми такође стеже руку. Питао сам је полако: Је ли то истина? — Истина је. Наишао је баш тада келнер са чајем. Пустио сам јој руку.
Дрхтала је... Срце ми је снажно ударало. Остали смо тако неколико тренутака. Затим сам лагано одмакао своју главу и пустио је. — Не пољуби је! — запита Лука и лупи песницом о сто. — Не!
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
(Једва га ухватише и свезаше.) Писарчић (сав блијед): Што си га пустио, магарче? Давид: Коме ти то велиш, магарче? Судац: Што си га дријешио, будало?
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
ЈЕРОТИЈЕ: Ама, откуд то иде? ВИЋА: Не би му баш ништа фалило. Одседео би два до три дана у 'апсу, а ја бих га после пустио. ЈЕРОТИЈЕ: Знам ја да би га ти после пустио, али што не иде, не иде! Откуд газда Спасоје сумњиво лице?
Одседео би два до три дана у 'апсу, а ја бих га после пустио. ЈЕРОТИЈЕ: Знам ја да би га ти после пустио, али што не иде, не иде! Откуд газда Спасоје сумњиво лице?
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Приповиједа се у Земуну да је ондашњи један трговац, желећи такову траву наћи, некакву бабу метнуо у букагије, па је пустио ноћу да иде по ливади: па као гдје би се букагије саме од себе отвориле, ондје мора бити расковник« (Вук, Рјечн., ѕ. в.
Ћипико, Иво - Пауци
Неки дан по подне, дућански момак, док је госпа Пава избивала из куће, пустио је једну од господаревих јараница к њему у собу; Вељаше она: „Биће господару мило видети ме, а и ја сам га се зажелила.
домало друштво у граду не пружаше му више никакове насладе, или, ако би и осјетио каткада радост дивљега весеља, или пустио маха младићкој обијести и уживању, — редсвито иза тога, па и у самоме ономе часу, јављаше се из душе туга и силна
— Фала вам! — окрете се жена. — Ваља нећемо сами себи гроб копат'... А ето вам све, кад нас је већ закон пустио у ваше руке! Друштво се разилажаше. Ивин отац и трговац шјор Бепо пођоше журно да обаве друге послове.
— рече му жупник кад га спази. — То ти служи за забаву, — шаљиво одговори Иво. — Да, лијепа забава! Пустио бих другоме... Па да је бар к'о прошлих година; вјеруј, сваке године долази на мање и по који изостаје... је ли тако?
“ Иво се међутим сасма пустио у живот с омладином... Дружио се са својим врсницима, разговарајући о свем и уживајући као и они.
— А земље си питио? — Пустио! — Па ће живље: — Ваља рећ' право, је сотона! Ма липо рали земље; дика је погледат' како је уредио оно моје
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Зашто си неке од људи учинио достојним свога имена, а друге пустио да их окужи зло? Да ли смо, утехе ради, реци ми, да ли смо сви ми, ипак, подједнако рањиви и слаби?
Но Јевђеније је био човек кога није лако отерати. Познавао је он добро људске слабости и пустио је да време ради за њега.
Богдан О мени овде влада уверење да сам глуп. Не знам који је од мојих непријатеља први пустио около такав глас, можда баш Кирча, тај мрзовољни мушичави себарски син. Најпре ће бити да је он.
Лаушу је било неопходно једно мало поткресивање Дадариних шиљатих рогова. Пустио га је да се излаје, видео му смер, а онда је ту пред свима људима који су нешто значили, рекао: не, поћи ћемо супротно.
Зашто ме ниси пустио да спавам у свом слатком забораву, него си ми широм отворио очне капке и натерао да гледам у себе и на себе?
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Пође болеснику, па успут види доброг коња, или побеснелог коња; бацио би све инструменте, пустио болесника да болује, а он би одлетео на вранцу као ветар... Салаш је за њега . . .
Од свршених матураната, говорио је, по једнодушној одлуци, Павле. Младић се пустио и дао сав. Било је ту енергије која скоро налеће; било тамне неке емотивности; било достојанства и интелигенције која
Он, тај Богдановић, можда и знате, као посрнуо био мало у имању, продао кућу, пустио браду, и онда, одједаред умро. Димитријевићева удовица је тад намислила да два побратима буду заједно у гробу, али се
Неразумљив је мени живот богатог Грка у Римској улици, одавно... Ја мрзим ту улицу! А пре ње мрзим себе, што сам пустио да ми не дате живети, да ме навикнете на смрт. Црква, религија, гробље, то треба да спасе Грке!
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Оца сам пустио до поноћи мирно да спава, одмарајући се од својих дневних брига, али је од поноћи он морао узимати свој покривач и ићи
Професор математике, на пример, покушавао је чак да га очајно вуче за уши, не би ли пустио глас, онако отприлике као кад се притисне дугме да би звоно зазвонило.
Разуме се да је професор тада пустио у саобраћај главу овога Станка Милића, али не ради очигледне наставе, већ ради тога да нам зада страх, како не бисмо
Сећам се једнога уредника повременог часописа, који се нреварио те пустио професора да напише „реч-две“ о уџбенику другога професора.
Није ни слутио каква га је гуја тога тренутка ујела, јер кад је пустио већ напад, морао је и одговор, па затим одговор на одговор, па одговор на одговор одговора и тако даље редом, у
Али ја, од тренутка кад сам сазнао за путеве којима се добива служба, нисам се већ тако олако подавао очајању. Пустио сам да прође извесно време, док се у владиним круговима заборави да сам свршио универзитет, и упутио се начелнику
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Усред једног таквог крша и лома, зауставише нас да преноћимо. Поред пута пустио се унедоглед карсни терен. Глас се пронео да је стигао хлеб. Људи намах оживеше.
Дохватио сам из руку сеиза коња, који није могао силазити са два, и сунух низ падину. Омакох се... Пустио сам дизгине. Коњ налете преко мене и паде стрмоглавце. Неко камење сручи ми се на леђа. Отворио сам очи.
Стиже ме командир. — Бугари су заузели друм! — Али ето Бугара пред нама!... у очајању пустио сам дизгине и дохватио се за главу. Све је изгубљено. Нека погинем... Коњ ме у лудом трку носи.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
напустио, Чим одвојим поглед од чега то одлази већ у линије; Цео овај ред зграда што сам, од детињства да изникну, пустио, Сада гледам како се у неколико вечерњих боја развије.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Деспот Ђурађ је ухватио Хуњадија при повлачењу и није га пустио све док није добио накнаду за штету коју је причинила мађарска војска. Са Хуњадијем деспот се измирио 1451.
Вели њојзи Југовић Војине: „Иди, сестро, на бијелу кулу; не бих ти се јунак повратио, ни цареве једеке пустио, да бих знао да бих погинуо! Идем, сејо, у Косово равно за крст часни крвцу прољевати и за вјеру с браћом умријети“.
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
планини Тари Мирише смрека и пупи леска Услед пролећа у Новом Саду Изгледа нису посла чиста Један је платан пустио браду Када је требало да олиста Услед пролећа у реци Сави Било је ових дана лома Кечиги Мари се врти у глави
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Из мрачне пустоши камених кула следи те и данас хладан дах давне клетве: — Проклет био издајица који је непријатеља пустио на тајна врата!
— А због чега то? — зинуше дјечаци. — Зато што сам пустио да нас туђин гази, што сам, ето, и од вас двојице робове начинио. Гледајте само како слободно стружу цестом.
Туђински освајач брзо је нашао и своје покорне и вјерне слуге, дао им оружје и власт и пустио их да жаре и пале по својој рођеној земљи.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
А засад с овим мало нам је исто запретио. Једно је пустио и навео, а горе је с нуждом задржао; по прилици нас наказује прећњом и малим бојем, ама пут нам указује стази свога
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Манулаћ се пустио из кола, па се само лупа рукама по колену: превија се и заболеше га већ слабине, а вилице му осташе разјапљене, па не
Мане, Мане је мајстор за тако нешто. Чапкун-Мане, Ђорђијин син, кријумчарска стара крв, — он је и нико други пустио тај проклети глас, који Замфировима не да спавати.
Тако је говорио већ од дужег времена и пустио да се то чује и даље, да допре до Мана. Па не само да се задржао на хвали речима него је и делом доказао да га цени: