Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Тако једанпут дигне се Милисав са пљоском у недрима. — Морам, — вели, — однети ово мало ракијице нашем учитељу, нисам га ни онако већ давно видео... Ко зна, можда се добри старац и зажелео наше комовице?
— О, Милисаве синко!... Па како, дете, како још?... Е, е! До јуче ђак, а данас свршен момак! А кад је сркнуо мало ракијице, а он упре своје благе очи у Милисава, нешто му на њему беше необично; сувише му је изгледао озбиљан, могло би се рећи
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
А мало сам пијно и ракијице... — Ако, ако, Маринко!... Ти си мој, ако!... Маринко развукао лице, па се цери од радости што га субаша тако мази.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
), части ми моје и ове ми причести, — то јест, куд ја одох — ово није вино, — него ове ми ракијице и овога благослова што пљушти, части ми, не би’ — вели Милисав — ни погледао на милион, него би’ рекао: Аман, брате,