Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Ја имадем пет синова змајева. Кад кога код мене у кући нађу, одма га раскидају, ако им ја не закратим. Ал ти нећеш погннути.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
још верно; А жути црви око ње се згрћу, И пију очи, моје очи сјајне, И троше тело, илузију снóва, И снове моје раскидају бајне, К’о ветар мајско цвеће кестенóва.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
и неки тамо у Русији литовски кнез Витолд; замота жива човека у медвеђу кожу, пак наваби многе псине на њу, да је зуби раскидају.