Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Ако је ’аџика није Бог! Чекај ти! ... И затим рупи у двориште, подскакујући с ноге на ногу, мали, распасан, заносећи се, твој муж, Никола. Отпоче да лупа на кухињска врата.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
ВЕЗ Крв ми везе вез по души, страшћу ме животиња гуши, и тка ми у живот тло: завичај мој, равницу што зре где пијан распасан сељак мре, у крви што је сво добро, не зло. Зато ми небо сво мирно у осмеху изумре.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
болешљив, готово слеп, једнако је седео код куће са навученом модром хартијом над очи, бојећи се сунчанице, и вечито распасан, изнегован, као да се тек сада из постеље дигао.
Марко остаде и даље тако да седи, погнуте главе, у папучама, распасан. Белео му се учкур од широких чакшира а око њега јелеци и минтани, раскопчани и ослобођени од појасева и силава,
У том свирач, држећи у једној руци тромо грнету, а другом притискујући распасан минтан, пресави се пред Марком и сањиво, малаксало, али одлучно поче: — Марко — али се брзо трже и поправи — газда
Око голог трбуха клатио му се распасан појас а иза појаса вирио дуг, црн револвер. Како сјаха, нити коња веза, нити се утегну, дотера и загледа какав је,
Ћипико, Иво - Приповетке
је ради деце, али домало, кад дан освоји, увлачи јој се у мисли, поред кућних потреба, Павао; кришом долази јој у вољу распасан.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
соби влада тдшина, топлота, мека утутканост, иза њега спремљена чиста прострта постеља, испод главе јастук с новцима, распасан појас, колија; како тамо, код брата у новој кући, мајка нешто послује, уноси, износи.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Улази Митка вукући за собом Салче, Гркљана, Коштану и остале. МИТКА (раздрљен, распасан, окреће се и дозива остале свираче са улице): Чалгиџије! Метери! Чочеци! Овамо, бре! (Долазе и остали.
АРСА То! Доста ја ћутах, трпех. (Загледа се у њега, хвата га за минтан.) Зашто, бре, сада такав да си? Зашто распасан, зашто жут, блед?... МИТКА (заглађујући се): Што ми је? Ништо ми није. АРСА Чуј, Мито.