Црњански, Милош - Сеобе 2
Шкргутао је зубима. Чинило му се да се са својом мртвом женом, због ове упаљенице заувек растаје, да је никад више неће, ни у сну, моћи видети.
би опет узјахао, или сањивости, јер је био неиспаван већ давно, Исакович је, одлазећи у Карпате, имао осећај, да се растаје, све више, од свега што је прошло.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Са сви страна беше сад љубљења, И љубљења, па још и грљења, И још суза дешто у потаје, Кô што, брате, када се растаје. Млога љуба тајно засузила, Ма не сузи Миленкова Мила; Суза текла, сад је нема више, Силни јади сузе задушише.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
И чује се глас: — ...Па да се никад више не растајемо !... Дете рашири очи од чуда. ко, од кога да се не растаје ? А Коса?... А мало маче ?!... Хтеде бризнути у плач, али је исти глас поврати. О, па то не говори тетица, него он!...
Чекај да видимо кога више воли тетица!... Он и не зна за мало маче! Питаће тетицу. Да се не растаје од тетице! ... Ха — ха — ха... Баш је погодио!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Све се ту пажљиво и дирљиво ређа, као да се никад више неће видети, као нешто са чим се заувек растаје и што се мора прежалити, а одело и рубље и књиге наше ђачке полажу се онамо као за умрлог.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
У грозним мукама гину са крвљу и пеном белом, И грчевито шкрипе, И дух се растаје с телом. Из разваљених уста потмули ропот се хори, И груди широко дижу и коса њихова гори...