Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Можемо, можемо! — вели поп Ћира, омотавајући шал око врата. — Е, па сад, драги домаћине, да се растајемо. Фала на дочеку. — О, на мало, на мало! Камо срећа, па да ме се почешће тако сетите!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Доста је и растанак са онима, са којима смо живели, годинама – а са којима се за увек растајемо. Та жена се тресла од плача у његовом загрљају, иако никад никакав поглед пожуде нису измењали – или им се то бар тако
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
само за кратко време, па после опет нема... И чује се глас: — ...Па да се никад више не растајемо !... Дете рашири очи од чуда. ко, од кога да се не растаје ? А Коса?... А мало маче ?!...
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
прекину, и, као да се она сутра удаје, поче да жали, нариче: Јао, јао, јел’те, дико, жао, Јел’те жао, што се растајемо. — Тето, хајде! Софка се диже. Осећала је да неће моћи издржати, да ће пући.
Пева заносно из свег грла. Амам звечи: | Јао, јао, јел’те, дико, жао? Јел’те жао, што се растајемо Растајемо, а... И немогући више од севдаха, баци тас од себе. Тас звекну, одскочи и звечећи откотрља се.
Пева заносно из свег грла. Амам звечи: | Јао, јао, јел’те, дико, жао? Јел’те жао, што се растајемо Растајемо, а... И немогући више од севдаха, баци тас од себе. Тас звекну, одскочи и звечећи откотрља се.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
(Пост. 3, 19) А ти, чедо, не тугуј гледајући мој растанак, јер чаша ова свима је заједничка. Јер ако се овде растајемо, тамо ћемо се опет састати, где више нема растанка.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Него кажи што друго: има ли каква начина да се ми не растајемо, да се склонимо где, или тако на пример нешто?... — и Ђурица жудно, ватреним очима погледа свештеника, очекујући
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
То долази отуда што се ми споразумно растајемо. Она неће мене, а ја нећу њу, зашто — немојте питати. За вас је, међутим, оваква ситуација врло повољна.
То долази отуда што се ми по споразуму растајемо. Ја нећу њега, а он неће мене, а зашто — немојте питати. Ако су ваши осећаји, које сте ми исказали, искрени, онда је
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
и оне још страшније речи: Је л’ ти жао што се растајемо, растајемо, а не састајемо!... страховито му тутње у ушима и разлежу се по грудима његовим, и он се склања и бежи
и оне још страшније речи: Је л’ ти жао што се растајемо, растајемо, а не састајемо!... страховито му тутње у ушима и разлежу се по грудима његовим, и он се склања и бежи испред