Ћипико, Иво - Приповетке
Из оближње уске улице, са висока, проноси се ноћним ваздухом и разабире детињи плач, пун пркоса и љутине. Уз морску обалу, пак, шета се одмереним кораком финанцијални стражар, утегнут у
и смрче му се у души. Није друге, разабире се и лијепо схваћа своју невољу, — али учињеноме нема лијека. А кад му поглед пане на синове и у памети му сине што
Распремајући трпезу, долази поступно у се, разабире се и одваја мисли и осјећаје, који су наједанпут на њену утијану природу навалили и жестоко је потресли.
А олуја на мору већ је захватила мах. Антица упиљи: поглед у нападнути чамац, али већ ништа не разабире, само јој се у ушима ори шум олује...
Антица мало по мало разабире се, као да су јој свићање и сунце донијели мир. И сама се чуди како се то с њом могло догодити.
танки, оплећасти осјен уплео се у онај мурвин и са голим гранама испрекрштао се у сами један заплет, па га се и не разабире између других, закучастих црта.
Ћипико, Иво - Пауци
И машу рупиима с краја и с пароброда. А пароброд одмиче. Иво још увијек разабире тужно Маријино лице и нетремице гледа у њ, све док га не изгуби из вида.
— одговори она, и сјетно се насмије. Цили дан примећала сам камење... — Иво је једнако гледа и лијепо разабире њен умиљат поглед, закриљен дугим трепавицама, и не може да одоли љубави.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Наша Земља изгледа као џиновски Месец и лебди у јату Близанаца. На њеној осветљеној полутини, разабире се, између оба велика океана, Американски континент, застрт местимично облацима који светлуцају белом светлости.
Долина Нила зелени се, између жућкастих пешчаних мора. На левој граници зеленила и пустиње, јасно се разабире троугласта црна мрља. То је сенка Кеопсове пирамиде.
лебди у простору једна планета, где свиће дан и пада ноћ, где после зиме гране пролеће; онде има - то се јасно разабире - мора и континената, воде и ваздуха. Онде има, ваљда, и живота. Дакле, живих створова! А какви су они?