Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Тужна је то приповетка, сећаћеш је се довека. — Приповедај, Миладине. Ја радо слушам приповетке... Кад се лепо разданило, — продужаваше Миладин, — ми се дигнемо у манастир.
Кад се разданило, њих обојица се дигоше и све низ реку одоше право Ђошиној кући. Сремац је носио једну повелику празну врећу.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Јесте готови ви тамо?... Добро је!... Дај оне четири породиље! Шта, још две?... Дај и њих две!... Тако! Разданило се. Суреп је журио на све стране, заповедајући и помажући. Радило је то као једна рука под његовим оштрим надзором...
Црњански, Милош - Сеобе 2
Препливао је Тамиш, кад се било разданило, а после је терао на Тису, као да га Турци вијају, испод Београда. Сунце је било одскочило, кад је, на гриви коња,
Он јој и нехотице притрча. Рече јој да се остави тога. Изнеће он то, кад се буде разданило, и просути. Она га је запрепашћено и уплашено посматрала, а била је застала, као укопана.
Учини му се да му је та врста музике, однекуд, позната. Заспао је тек кад се било разданило. Госпожа Хумл устајала је тек пред подне. Дошла је код њега да руча.
Тек кад се било, напољу, пред биртом, разданило, госпожа Евдокија се сети да је напољу свет, да није у својој кући, да је у Енгелбирти, да има мужа, кћер, да треба
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
кола пуних џакова — Двије киле проса за три царевине — Киша од ракије — Мудри оглас и проглас Ујутру, кад се добро разданило, чича Тришо пође низ ријеку да тражи свога мачка.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Вочићи миле, шкрипе кола, и чује се детињи плач. Тек када се разданило уочили смо колико су испијена лица у људи. Пешаци упорно клацкају са нама, онако у групи, али по јединицама.
Хиљадама их гину сада — одговори више за себе наредник Милутин. Одмакли смо далеко кад се сасвим разданило. Био је светао сунчан дан без прашине. Поља су лежала пуста, а влажна дрвета опустила тужно гране.
— Тада се окрете поднареднику Траилу: — Само пази да не примете они из четврте батерије. Већ се разданило и кроз млечни застор од облака назире се сунце. Изгледа да ће дан бити леп. У даљини се чују појединачни пуцњи.
Целе ноћи смо ишли. И сами се у чуду питамо, да ли је могуће да се цео овај пређени простор предаје без борбе. Разданило се већ увелико. Поред нас промичу забрани, њиве, села и већ угледасмо пред нама благу узвишицу.
А тек како је њима, који долазе овамо са бечке калдрме. Разданило се када смо кренули у једну ораницу. Топови су рили бразде по влажној и мекој земљи, а коњи бректали...
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Иво!“ зовну старац. „Чујем Господару!“ озва се крупни неки глас из оближње собе. „Дижи се, разданило се већ, реци Стевану нека звони на јутрењу!“ „Одмах, Господару!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
На истоку је зарудела зора. Ишли смо сад живље, да нас не би захватио дан. Било се мало разданило кад смо се зауставили на једној падини.
Најзад, пред станицом, где се улица завршава, зауставили су се задихани јахачи и коњи... А када се сутрадан разданило и сви официри изишли, препричавајући јучерашњи догађај, у павиљону су још спавали главни јунаци тога дана.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Да смо пропали!... ПЕРЈАНИК: Не бјеше се лијепо ни разданило — још је и мјесец помогâ сунцу сјат — кад се бој заче; и крваво је трајâ, хеј до око доручковишта, а нико ти не умједе