Употреба речи раздао у књижевним делима


Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

— Мој стриц оде у Тавнаву и Посавину, куда је новце раздао на свиње, да што пре отисне свиње и у Немачку прегна, да би коју пару узели, па после што Бог да.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

упропастио, па тек о једном Ђурђевудне продаде испод руке робу и уступи дућан другоме, покупи новце што их беше раздао под интерес и — оде некуда! Околина само рече: »Хвала богу, кад га однесе ђаво!« Нико није знао ни куд ће ни како ће...

Црњански, Милош - Сеобе 2

у Грану, Исакович није знао, али је, из разговора, наслутио да се ради о неком новцу, Деспотовича, који је Кречаревич раздао по Грану, а Божич дошао да тера. Божич се, сутрадан, пред подне, вратио, из вароши, псујући сербску мајку.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Он је злато свог великог песничког талента расковао у ситан новац и раздао га свом народу. Он је за српску књижевност био оно што је, по речима Ернеста Ренана, Виктор Иго био за француску

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

(У ствари, довољан би ми био милион За воз, за брод и за авион, А оних сто хиљада — ситниш и малиш! — Раздао бих уз пут, као бакшиш.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Деде, потрчи! Чик да стигнеш гусана!... Држи га! Не дај да ти побегне!“ „Доста сам пара, сине, раздао данас на зајам. Дао сам Тројици Страгараца по пет дуката на три месеца.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

— За јечам? — одговори Никола, чудећи се тачном рачуну, који му Ђурица изнесе. — Е јест, било је и то, али сам раздао по народу, браћо. Раздао сам до последње паре, тако ми самога Бога... — Лажеш, псино матора!

— Е јест, било је и то, али сам раздао по народу, браћо. Раздао сам до последње паре, тако ми самога Бога... — Лажеш, псино матора!

»За јечам ?... Раздао сам по народу, тако ми самога Бога!...« — понављаше он у памети последње Николине речи и изазиваше све оне страшне

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

— Тише, још тише, да звук буде тих као светлост. Полако полако, с почетка неприметно, продао је Стефан доста земље, раздао људима без добре подлоге доста новца.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Жањем где нисам сејао, Збирам где нисам раздао. Није сунце да једнако дура, човек је немоћан ка и ти што си. Сужан сужна тешећи разговараше не скрбити у хапсу.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности