Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Још данас идем!... — Знаш, ти си га родио, али ми је на срцу! — Хвала ти!... Збогом! — Збогом пошао!... Иван оде раздраган. Путем је премишљао о речима Крушкиним. Нему се чинило да је мало и хришћана тако душевних као што је Крушка. „А...
Јело се и пило до миле воље. Једини Станко беше нешто сетан међ дружином. — Шта је, Станко? — упита Заврзан веома раздраган и весео. — Што си се ућутао, брате?... — Не дирај Станка! — рече Зека. — Ти знаш да је мајку изгубио.
Ја ћу пре наћи мога оца и мајку него они мене! Браћо!... Веселимо се! — рече Станко, раздраган. И окрете песма и весеље... Заврзан скинуо капу, па виче: — Док на једној страни јаучу, ми певамо!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Развеселише се попови добро. — »На рјеках вавилонских, тамо сједохом и плакахом,« — запева поп Ћира раздраган. Затурио се мало у столицу, па пустио глас, а диже обрве, и везе и кити све лешпе и лешпе, на задовољство и дивљење
натароша и гђу му, а затим тетка Макру, и најпосле принципала и принципаловицу кући. А Шаца је био тако раздраган да није никако могао да иде одмах кући, него је ударио сокацима, пун пунцат најлепших мисли и вечерашњих лепих слика и
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
„Како је весео, ведар и раздраган овај свет — мислио је он. Само се ја жалосно вучем млитав, безживотан, гладан и одрпан.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Говорећи сам са собом, мрдајући само брцима, он није јахао удобно и раздраган лепим пролећем, као они што су пролазили пре њега, застајкујући пред сваком крчмом и процвалим воћњацима и пред сваким
Матавуљ, Симо - УСКОК
Домаћи бјеху се примакли и збили иза домаћина. Милица држаше братанића. Кнез, раздраган, обазрије се и гракну: — А-ну! А-ну! Види их само! А вечера! Ђаво ви вечеру позобао!
Замијенише их кнез и снаха му, удовица Јоке. Мргуд, раздраган; куцну Јанка по рамену: — Виђе ли ти, млади господине, како старац скаче и урличе, а?...
Кажите кнезу да сам ја то рекао, али то само њему кажите! У мрак Јанко се упути кући. Бјеше ведар, лак, раздраган. Пред уласком у двориште затече Милицу, која га очевидно чекаше. Она му рече: — А гдје си већ? Твоја те је кућа жељна!
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Изнеше печеницу на сто. Румена, лепа печеница, кора јој мало испуцала. Домаћин стаде сада, раздраган погледом на печеницу, хвалити и јело и домаћицу; том је приликом испричао како се у своју домаћицу управо заљубио пре
— Е, тако те ’оћу! — вели Јова раздраган, па је загрли. — Ето видиш, прико, тако се ми волемо. А има, бога ми, и зашто да ме воли!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
У рану зору буди ме мати. Онако санан и раздраган јутарњом свежином идем у башту. Ту, међу цвећем, испод ружа, стоји вода, а по њој плива црвено јаје, здравац, дрен и
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
село није више ни Вандеја ни Кикандона, него место у коме је »слобода престо свој поставила«, како се Срета изразио. Раздраган и одушевљен таким и толиким успехом, реши се да сутра не иде на дужност.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Блеснуше слике, и прозора оба, Сат, у закашњењу, тад корак ухвати С временом, а кревет (Ни пет, ни девет) Раздраган, поче у месту скакутати.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
И то њу чисто трону. Окрену се и са осмехом му заблагодари. Он, потресен, раздраган, само промуца, храбрећи је: — Не бој ми се, Софке! Не бој ми се, кћери... Тата ће све...
Сватови на то, сви срећни, заграјаше: — Ја, свекрва, ја, свекрва, већ не пушта снају! Марко и сам раздраган тиме, хотећи да је уплаши, поче да је дира и као отурује од Софке. — Ја, шта ћеш ти, мори, овде? Ајде тамо...
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Као дете, кад сам се зором раздраган будио и отварао прозор мале, вртом опкољене родитељске куће, јурнула би, памтим, она окрепљујућа музика ствари, пуна
3амисли: она зна моје име, улицу где станује, она неће да је сматрају за малу. Раздраган, отпочео сам да пишем дневник који сам њој посветио.
Јер, ево, мој пут беше трновит, ужасан. А сад сам се успео на величанствени плато са кога раздраган, поново оживео посматрам рађање свога новог сунца, циљ живота. То ново, то мило сунце, тај циљ, То је Боба.
А болестан ваздух нагло јурну напоље, ствари понова засветлише, очи понова оживеше и човек, раздраган али пажљив и замишљен, гледаше како оздрављаше жена.
А он се и даље неуморно клањао на све стране и смешио раздраган, блажен, очаран и обузет увек оним новим осећањем нагона неког да се жртвује.
септембра 1912. год. обрадовао му се тако много да је сав раздраган, дојуривши из канцеларије кући да донесе радосну вест, још с прага рекао жени: — Можеш сматрати да си већ мајорица!
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
осећаш неописану топлину и задовољство; готов си да одједном загрлиш сав тај лепи и весели свет, који је исто тако раздраган и расположен... А ко се у такву весељу нађе увређен, није му лако.
Као да је ове чаробне горе одједном преродише!... — Стале! — узвикну он блажен, раздраган, и у том једном узвику као да хтеде исказати цело своје осећање.
Ћипико, Иво - Приповетке
одијело, па пожури у цркву да замијени друга гробара што стражи гроб укопана Исуса пред изложеним светим отајством. Раздраган је што је дошао његов ред да ову „блажену уру” клечећи и молећи се посвети милостивоме божјему сину.
И иду заједно. Илија је одгрнуо кабаницу с главе, раздраган је вином и жељом за женом; рекао би јој штогод, али га омета Павао, а жао му терати га од себе.
Напољу, у светлости дана, осети се раздраган, весео... И би му чудно што не само жене, већ што и људи толико клече и моле се светоме Року.
И чврци учесташе, као да хоће да се такмиче са песмом и жагором. Марко уз Божицу осети се раздраган, па пије, наздравља старој Стани, подаје се весељу и сили Божицу да наискап пије.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Па баш да се свако вара Мислећ’: „Ја сам на то зван“ — Ипак, ипак благо оном, Благо оном који умре Одушевљен, раздраган. ТИХЕ СУЗЕ (Јуст Кернер) Тек што је данак сванô, Пробудио те мај, Ти видиш јутром рано Ведрога неба сјај.
Кол’ко с’ већ пута брука та Над тобом јадном ширила, И ти се увек поново Са неверником мирила. Врати се драган раздраган, Заборави се све, И луда с лудом лудује Поново, кâ и пре. ЗИМА Слава теби, убаво пролеће!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Ево нас, друже, у земљи Србији! — стаде испред мене капетан Живојин, командир једне чете нашега пука. Онако раздраган лупи ме шаком по левом рамену. Мени излетеше светлаци пред очи. Јаукнуо сам од бола, држећи се за леву руку.
Неки се испели и на околне ограде. Старије жене, посматрајући шта радимо, крсте се од чуда. Фјодор, већ раздраган, одмаче се од стола десетак метара, трипут се прекрсти, залете се и прескочи сто. — Браво, браво! — чују се повици.
Али пожури — наређује Радослав. Њему као да је лакнуло кад је чуо да се они журе, и обрати им се раздраган: — Кад ћемо једном да се провеселимо као људи без журбе, лагано... — Кад му је толико стало...
Замислио сам је младу, видео њену таласаву, сјајну косу и зажелео... Војин слуша успламтелих очију и, раздраган причом, поче да трља шакама. Лука га погледа, па ће рећи: — Слушај, ти мали, руке на сто. Насмејали смо се.
— Видите, шта сам нашао — говорио је раздраган млађи колега. — Гентіана верна. Гентіана верна... Гентіана... Народ је назива: заспанка.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Вјенчасја раб божји Џибукарда, раба божја Ђурђија!“ — смијем се ја и раздраган одам испред собе. И данас ми се чини да ми је то био најзадовољнији час у животу!
Ћипико, Иво - Пауци
Неки дан вратио се из планине прије одређена времена, нашао је за то коју му драго излику, а вратит се раздраган мишљу да ће у кући наћи мушко чедо; предосећа да ће бити син.
Редом напише се воде са острмљена гуњца и, посједавши, залажу се. Раде је раздраган, весео: — Видиш, — вели преко залогаја — овдје у селу нешто ми није по вољи: петљанија са попом Враном, парница ради
У ходу силио се да се разабере и да из душе истргне болне мисли што му се наметаху. Осјећаше се здрав, раздраган, у затишју свога краја, а око њега дрвеће и лоза пуне се, назупује се зеленило, трава избија, све хоће да искочи, да у
— Посли ће упећ', а како је сада липо! — рече дјевојка. — Нека сунца, сунце је живот! — раздраган одговори Иво. . — Тако се чини, док га није, једва га се ишчека, а кад овлада и додија ...
— А да знадеш како је мени код тебе лијепо, — отпоче младић очито ганут и раздраган, — не би ме нигда оставила! Код тебе заборављам и тугу и бол што сам је собом амо донио...
* Једнога јутра пође раздраган к мору. Полагано корачаше зараслим путељком, провлачећи се кроз мирисаве џбунове да дође до свога залива на жало.
Мислио је на смијех и весеље здравих дјевојака, у чијем је друштву био увијек весео и раздраган. Уживао је у њихову весељу, а љуто би га бољело када је гледао њихова страдања и оне велике неправде које им нанашаху
Кад стигоше пред двор, људи се ускомешали; гледају и запањени чуде се... Рубач, млад човјек, раздраган, пролазећ' поред двојице, поднесе им свјетло под очи. — Јесте ли и ви од рубачине? — избаци смијућ' се.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Препородио се. Гаче и гугуче, показује безубе десни. За вечером је био толико раздраган да је пола молитве прескочио, попио дупло више вина него што типик дозвољава и уопште се понашао детињасто.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Љубавној забуни целој, коју је с насладом сејô, Он се је, раздраган чисто, у души божанској смејô, Но, ипак, уморан тешко од бдења последњих ноћи, А нешто и љуте жеге, мораде на реку
Станковић, Борисав - КОШТАНА
СТОЈАН (прекида га): А, не тако, бато! Срамота је! Мати јој је ту, отац, ми... МИТКА (раздраган, занесен): Немам ја, бре, лошу премислу на њума. Татко могу да ву биднем. Тики — Мило ми! Душа ми још, бре, иска.