Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Стриц Ниџо покушава да ложењем ватре у њиви одагна јазавце из кукуруза, и та ватра се, у дечјој свести, већ разгара до усхићења: На једном крају бугиња ватра, а на другом лаје куја, у тами брбља невидљив поток, а јазавци силазе из
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Како је драг и пун сваки корак повратка. И како све више расте, примиче се и у самом срцу разгара дједова неуморна ватрица. Ено је, бдије, зове и показује нам пут.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Небесна луча нек’ ти чисте боје разгара, Нек ти рајском росом сокови бује бистри; Анђео љубови нек’ распири т’ огањ живота, А земаљска тебе рука се коснут
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
О, гробно ли ми смркава костима твојим свануће. Ох, то је, и суботе овај бат недотрулу те разгара. И кости, те до костију ме опеку, гомила су жара. Ох, то је, покоја нê, ван иза рођаја негде и мрења.