Употреба речи разгоропадио у књижевним делима


Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Сима се опет разгоропадио, па виче на другу страну: — Хајде, хајде, газда-Рако, спомогни се! — Моје... моје ја хоћу! Нећу ја ником ни оволико

— Па шта би, добар човече? — Ништа!... Живан се разгоропадио и, као што је већ рчин, умало се није побио са Средојем. — Е, нуто ти угурсуза једног!

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

— Ама, како то неће? — Неће! — Па шта вели Иван? — Он се сад разгоропадио. Само што не пљује на Милоша. И све ми се чини да, ако би сад Милош и пристао — он је неће просити!... — Па...

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Најчешће је тврдио да није „подитињија“ и тада би се готово разгоропадио. Ђаци се згледаху. Већ је прошло полак године откад се стари слуга подјетио, те бјеху навикли слушати његове разговоре

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Пришао би затим другом ђаку, а кад би овај, уплашен судбином свог друга, казао да хоће батине, подозриви учитељ би се разгоропадио: — Аха, и ти ли си као она јогунаста дјевојчица: тобож хоћеш батине, а овамо гледаш како ћеш стругнути кроз прозор.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности