Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Наоружани дугим шарама, Турци лагано и тихо разговараху... Погледали су често на десну обалу, спремни да одговоре на напад. Ни сањали нису откуд им опасност долази...
Али земља потутњује од силе... Прислониш уво к земљи и лепо разазнајеш топот коњски. Људи који беху у шарампову разговараху: — Ово што је до данас било, није ништа — вели један. — Ја мислим да ће тек данас бити окршаја!...
Из дубина је потутњавало, а од запада мећаше светлица. Ратници разговараху: — Биће кише. — Камо да хоће! — Вала, право велиш, да се само разладим мало! — Море, да нам не преседне!...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Преко реке која је делила ове две земље разговараху два човека: — Ми живимо у мраку а обожавамо Сунце које неће да нас огреје.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Ето као ја и ти, Чамчо, — одгонетне Кречар. Тако донекле се још разговараху, док једаред разиђу се. В Сви се за пут увелико приправљају. Састају се, договарају се.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Свима стршаху „веље“ пушке испод црних струка, сви пушаху из предугачких чибука и канда мало разговараху; сви, осим једнога, имађаху фесове без кићанка, а онај један, на средини клупе имао је кожни калпак, а испод струке му
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
“ Поздравише се и замало па заметнуше разговор ко да су стари познаници. Дуго се разговараху, док царев слуга не рече: — Ама ја сам баш добро гладан, па стога и сврнух да мало поједем, а и ти ако си гладан да
Маћеха се грдно бојала да јој овај не отјера сина са имања. Дуго се отац и син разговараху, те нијесу ни примјетили да се смркло. Отац се први трже: — Ја загаламио, а не сјећам се да је дијете гладно.
Послије вечере дуже разговараху, па онда њему и оцу намјестише ту да спавају, а маћеха и њен син одоше у другу одају. Кад већ хтједе лећи, он везену
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
До мало, диже се граја по планини. Стаде блејање, муцање и хрзање погладњеле стоке. Планинке вичући разговараху се. Пастири се дозиваху. У тој вреви, чу се и Јокин глас. „Оо-о Стане!“ Нико јој се не одазва. „О-о-о Стаке!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
То беху, вероватно, неки трговци, јер разговараху о пазару и ценама, потпомажући свој говор цифара раскреченим прстима својих руку.
Иако о томе не рече ни речи, она прочита то из његових очију и захвали му погледом. Они разговараху о дневним новостима и о времену, али се у њему разбукта тешка душевна борба.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Ја, вала, једног уцољах, па ако ти треба кожа, оди одери га... Другом приликом разговараху се девојке о дрекавцу. Беху изишле да беру лешњике, па их при повратку застаде први сутон. Са њима беше и Станка.
Беше јој неправо све, а највише оне Ђуричине речи, што их Јелица сад каза. Девојке се разговараху и даље, а она не може да се одвоји од ових мисли. У том једна од девојака викну: — Ко ће да се купамо?
Ћипико, Иво - Пауци
Разговарали су талијански. Пиеро га пристави. Бијаху и то Далматинци. Док посркаше каву, разговараху онако преко воље. — Опркти, Иво, — рече му Пиеро. — Наша је навика да свако по подне учинимо једну партију на карте.
У њеним добрим очима запази бригу. Знадијаше да је она била благодарна и добра сиротињи, и њих двоје нијемо разговараху. — Јеси ли окиса? — упита га разблажено. — Нисам, заклонио сам се, — одговори он и униђе за њом у кућу.
Ходаше испред цркве на отворену комаду земљишта засађену дрвећем. На зиду уоколо сједио је млађи свијет. Разговараху о рубачу и порезу и о којечем другом, док најпосле надвлада младићко весеље и неколико их у по грла запјева...
Стари Анте надао се походу, те младића дочекао људски. Испрва, при вечери, разговараху о свачем, ма нити једном бесједом младић не спомену рашта је дошао.
да само стечем ча би с тобом мога поштено приживит'... — Чекаћу те док те буде воља! — рече живо девојка. И они разговараху тихо и развлачећи бесједом, као жао им претргнути разговор; само док зачују јаче старчево дисање, ућутали би,
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Пак напуни им товаре житом и одоше. Један оста измеђ њих у свези под стражом. И што се они путем преплашени разговараху међу се? То говораху један к другому: »Хеј, брате, врло смо ми скривили рад нашега брата Јосифа.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Кола Ставре Јарета уђоше у хаџи-Замфирову улицу мало дубље, па стадоше. Из мрака приђоше још две прилике и разговараху нешто тихо с Маном, који је сишао био с кола. Затим приђоше капији.
! Оној беоше прстенџије и дугмеџије, а ти си златар, јувелир један може да се викаш! — ласка му Замфир. Дуго се још разговараху о момцима и чирацима и о пазару, кад уђоше две сељанчице у дућан да купе тривну — једна старија, а друга млађа.