Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
чауши који су у цркву коње нагонили и бичевали протопоп–Недељка; или она кад Милош Војиновић даје шићарџијама коња „на размјену“; или она кад исти јунак чобанском мудрошћу збуњује цара; или она — врло занимљива и као психолошки проблем — кад исти
Хоћеш дати коња на размјену? даћемо ти коња још бољега, и још прида стотину дуката, и сувише рало и волове, пак ти ори те се љебом рани“.
Тад говоре до три шићарџије: „Чујеш море, млађано Бугарче! Ако не даш коња на размјену, ми ћемо га на силу отети!“ Ал' говори Милош Војиновић: „Сила отме земљу и градове, камол' мене коња отет неће!
“ Ал' говори Милош Војиновић: „Сила отме земљу и градове, камол' мене коња отет неће! Волим дати коња на размјену, јер не могу пјешке путовати“, Па устави својега кулајша, пружи руку испод међедине; они мисле бакрачлију скида, ал'