Употреба речи разривену у књижевним делима


Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Наредник Милутин намести троножац, да кроз дурбин посматра месец. Гледамо његову изборану и разривену површину. Виде се огромни кратери, од којих полазе зрачне пукотине.

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

— Не, не, ево питај кују. Сад се и Јованче уозбиљи. Повири у рупу, заобиђе је и показа руком на одваљену ивицу и разривену земљу пред земуницом. — Ево, овуда је изишао. — Ко, ко? — забрза Стриц. — Онај ко је упао у Жујину кућу.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности