Ракић, Милан - ПЕСМЕ
успомена да се ко призрак у њој јави, Ниједна некад драга жена, Ниједна рана што крвави, — А помрчина мирно пада На развејана пепелишта. Лежим у тами као клада, Не видим ништа, не знам ништа...