Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Бакарни месец засија у часу, Кад ноћни ветар суво лишће расу У развејани пожутели прах. Ја видим како издишу све тежње, Још живе наде, малаксале чежње, Кад скоре зиме дуну студен дах.