Костић, Лаза - ПЕСМЕ
— У тишини, по висини носи вила даље сина. Око мене звезде бледе, све се већма губе, реде, а вила ми прстом каже једну малу светлуцаљку, оку моме самртноме на дну видног домашаја.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Дугачки се реде легиони на пољане неба пространога с обадвије стране напореду; други стоје ка масе облачне на воздуху, к боју
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Уз конфект се једе Из Земуна сир, А флаше се реде Баш к’о да је пир; Ту се скаче, море, Чардаш, котиљон, И урла до зоре: — Живио наш бонтон!