Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Овдје се вечерас помињу све саме „небесије“ — свеци, усопши раби божји — а онда, у таквој прилици, није далеко ни онај репати репоња, име му се не поменуло! Дедер да ми мало побоље ослушнемо шта овај ту бобоњи као баба из каце.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
С дрвета утом, хитра и лака, пред кућу скочи брбљива сврака, закрешта злобно репати враг: „Држте га! Уа! С неба је пао! Читаве ноћи звијезде је крао! Погледај за њим — блиста се траг!
Читаво друштво на рад се баци, репати, куси, рогати ђаци, с описом тешким играју жмурке, волови, коњи, свиње и ћурке.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Од умерености он не пати: Ушат је ко зец или магаре, А репат ко што су лисци сви репати. Његове огромне шкољке ушне Хватају сваки шум који шушне Између Тибестија, Аира и Каира!
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Што је требало да ми гране, поцрнело! Неки репати ветар ујахо у мене ко с лучем у сламу! За мном пустош, преда мном пустиња! Што ми је било нада, сад ми је чемер!
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Бацао је Ђаволак чичак, бацао, а људи су једни друге већ отворено под чичак гурали, кикотали се. Гле, како је Репати Рогатога зајахао! Држи му се за рогове и виче: — Ти ћеш се мени смејати? Ти!
Гле, како је Репати Рогатога зајахао! Држи му се за рогове и виче: — Ти ћеш се мени смејати? Ти! — удара Репати Рогатога, али ни овај не остаје дужан: — Добро је Поглавица рекао: сваком је своја кожа најближа! — насмеја се Ђаволак.
Ко је мислио на сутра? Ђубре је већ до колена допирало, а нико ни прстом није мицао да га уклони. — Репати и рогати? Свашта! — смејали су се путници из далека.
Читаве су улице изумирале. Једино је мржња била жива. Рогати и репати мрзели су једни друге, а. још више оне без рогова и репова.
Прича о чаробној ружи брзином ветра обигра град. Један за другим, у ниску, трошну кућу улазили су репати и рогати, а излазили оданде без репова и рогова.
У сутон је још само један репати рогоња стајао насред трга, а онда и њега нестаде, али нестаде и руже. Једино се још у коси девојчице осећао њен мирис,
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
пакленим; Сунца полећу, звезде презиру Опредељења свога путове И по бескрајној пусти лутајућ, С бунтовници се бију репати, Док као она ситна ђинђувчад У безграничном прсну простору... Силан је он, силан, милостив!