Употреба речи револуције у књижевним делима


Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Тежио је стално за новим и бољим. Дизао је револуције. Велике народне творевине јужнога словенства везане су за динарски тип: црква Св.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Пошто живимо у време космичких летова и индустријске револуције, деци би требало понудити такве и сличне мотиве. Исмевано је неуко, рутинско римовање које је, немајући шта да

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Године које иду после Бечкога конгреса, од 1815. до револуције од 1848, јесу године одмарања од двадесетпетогодишњих ратова између Француске и Европе, доба трајног европског мира,

година Нови Сад добија још две српске штампарије: Каулиција, око 1844, и др Данила Медаковића, 1847, која се за време револуције 1848. склањала у Карловце и Земун.

За време револуције од 1848—1849. излазило је неколико листова, од којих су најзнатнији били Вѣстникъ, прво у Пешти, потом у Новом Саду и

Живо је учествовао у народном покрету 1848. и био на Словенском конгресу у Прагу. После револуције живео је као адвокат у Пешти и Новом Саду. 1861. изабран је за поджупана сремске жупаније, а 1862.

Од његових превода вреде помена: драма Наполеонъ Бонапарта (1850) од Александра Диме Оца и Историја француске револуције (1863) од А. Мињеа, дело у своје доба јако омиљено и много читано у либералним омладинским редовима.

Нешто новчана оскудица, нешто буран ђачки живот омели су га да доврши своје правне студије. Године револуције, 1848. и 1849, провео је у Срему, нарочито у Земуну; у неколико махова прелазио је у Београд.

Настају године револуције у духовима и реформе у друштву. »Ослобођење, вели један руски писац, то је велика девиза свега тог немирнога доба:

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Сем тога и побуна војника, а све су револуције у то време биле само побуне војника. За време рата, ограниченом броју читалаца Савременика, у Загребу, те су песме

После револуције, породица поп Митина остала је без куће и кућишта. Моја баба, Јула, отхранила је мог оца ваљушцима од црнога брашна.

Тај Паја Путник био је у време револуције године 1848. на војничким школама и напустио је академију Винернојштата, да би могао да се врати и брани Иланчу.

Мени се онда чини да сам погрешно мислио да се борбе воде између Аустрије и револуције, између Империје и моје нације. Борбе се, вечне, чини ми се, воде између Добра и Зла.

Могу вам само рећи да Карлајл није сад у моди, и да ни Мињеово мишљење о узроцима револуције више не стоји. Трећа Република говори само о себи, и сећа се само „револуције“ железничара, која је осигурала каријеру

Трећа Република говори само о себи, и сећа се само „револуције“ железничара, која је осигурала каријеру сјајноме Бријану. Новине су, уосталом, јако узбуђене; говори се да ће у

Њин барок, Версаљ; њин рококо, Тријанон – знали су шта је античка уметност. Тек надувено сликарство револуције заборавља. Сад имају врло добре преводе Хераклита, знају Платона боље него ико, читају, у тим одломцима, сву таму,

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Геја, Сељо, Раденик, Пролетер, а најрадије је узимао за своје псевдониме имена оних великих раденика из француске револуције.

Кад је облачио немачко одело није имао машне око врата, него је ишао раздрљених груди као онај Мара из револуције; а кад би се опет сељачки обукао, није смела изостати дугачка машна која му се пружала, боже ме прости, као епитрахиљ

« Ех, слаботиње једне. Не био ја тамо, дао бих ја њих оном Симону шустеру, из револуције, што је »чувао« дофена, — вели љутито Сретен, а затим настави читање: »Цар се налази у Петрополису.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Грчка је, свакако, и због своје прошлости заслуживала бољу садашњост. Уосталом, непуну деценију после револуције у Француској, устанак међу Спартаковим потомцима није изгледао немогућ.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Прикупих и проучих њихове биографије и доба у којем су живели. То је било доба француске револуције. Онда су живели у Паризу, окупљени у француској Академији, поред Лагранжа и Лапласа, и други велики научници који су

Дознадох где је Лавозије живео, становао и радио. У његовом дому окупљали су се скоро сви велики научници француске револуције. Познавао сам их по њиховим делима. А када посетим Лавоазијеа, имаћу прилике да се и са њима лично упознам.

Већ пре но што сам пошао овамо, проучио сам план Париза како је изгледао у доба француске револуције и зато, не распитујући никога, идем сигурним кораком улицом Сент-Антоан, право ка Бастиљи.

Она ће ми дати извештаја о догађајима који се одиграше за време целе француске револуције и о судбини свих оних личности са којима сам се упознао приликом своје прве посете њеном дому.

„Чуо сам то, милостива госпођо“. „У првим данима револуције ишло је све да не може боље бити. Права човека што их је Народна скупштина усвојила и објавила била су златна слова

је Народна скупштина усвојила и објавила била су златна слова којима је била исписана прва страница историје француске револуције, а добровољно одрицање повлаштених сталежа од свих својих дотадашњих повластица испунило је све нас надом да ће се

Та умилна музика која је стигла и до Париза ублажује нашу тугу и казује нам да су крвави дани револуције давно прошли. Госпођа Румфорд обриса очи и прича ми даље: „Године 1792, када је Народна скупштина приступила изради

„Ваш муж се, дакле, држао постранце свих збивања јавности“. „Да. Већ у самом почетку револуције поништени су уговори државе са закупцима порезе, а њихово друштво стављено у ликвидацију.

Мој муж се сасвим и искључиво посветио науци. На том пољу није био изложен бурама револуције. Нови управљачи државе обраћали су се у многим питањима људима науке за савет и помоћ и показивали се као њихови

Јер су и Академију чекали нови задаци“. „То ми је добро познато. Знам да је и за време револуције Академија извршила велика дела и створила нов систем јединица мера и тежина“.

„Она се још пре револуције бавила тим питањима да би се у целом свету увеле једне те исте мере за дужине, површине, запремине и тежине.

А у томе раду нашли би сви научници који би у њему учествовали сигурна заклона од свих бура револуције“. „Сада ми је јасно“.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

ствар препустити за то одређеним факторима: зато су ту, поред већ споменуте неплодности, насљедних болести и другог, револуције, катаклизми и преоштре животне климе, у којима такве биљчице, хтјеле не хтјеле, морају да угину. Па опет — зачудо!

И носи својих пет одијела у борби против свјетске револуције с оним истим увјерењем и с оном истом осветничком слашћу с којом их је раније ишчекивао од свјетске револуције.

револуције с оним истим увјерењем и с оном истом осветничком слашћу с којом их је раније ишчекивао од свјетске револуције.

Што ћете више, добри мој господине!... У појединим земљама букнуле су револуције. Људи су провалили из својих кавеза, из својих брлога и јазбина, мрачни, црни у лицу, жедни крви.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

биографије људи са оне велике слике и разгледајући изложбу у Филаделфији, много сам научио о тим водама америчке револуције. Зато сам и казао Џиму да парна машина не би много користила да иза ње нису стајали велики људи.

То су учинила она три велика човека Њујорка из доба револуције који су били некадашњи студенти Колумбија колеџа града Њујорка.

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Ратови се воде или из побуда освајачких, да се нешто туђе отме и заплени, или из простих задевица и сујета владарских. Револуције напротив увек долазе да оно што је насилно отето поврате ономе коме припада по праву, и да казне отимача.

Тај наједанпут пробуђен осећај правичности увек је најближи повод сваке револуције. Ратови ударају окове; револуције их кидају.

Тај наједанпут пробуђен осећај правичности увек је најближи повод сваке револуције. Ратови ударају окове; револуције их кидају. Ратови су израз осиљене неправде, револуције израз пробуђених осећаја правичности...

Ратови ударају окове; револуције их кидају. Ратови су израз осиљене неправде, револуције израз пробуђених осећаја правичности... — А зар нема и ратова праведних?

— А зар нема и ратова праведних? — Има, али они тада увек имају на себи карактер револуције. Сваки праведан рат у неку је руку револуција. Комаров ме прекиде: — Наприлику овај наш садашњи, зар је он револуција?

Иначе ја мрзим свако крвопролиће па и револуционарно. Управо моје гледиште и на ратове и на револуције веома је просто и једноставно, оно се концентрише у једну генералну тачку: ја признајем, да како у унутрашњим односима

Али опет напомињем оно што рекох мало пре: такви ратови увек имају на себи карактер револуције, и ја све такве борбе (ратове) обухватам под општим именом — револуције.

пре: такви ратови увек имају на себи карактер револуције, и ја све такве борбе (ратове) обухватам под општим именом — револуције. Према томе биће вам појмљиво како се може сложити то двоје, да човек мрзи ратове и опет да је револуционар.

Дајте ми те философске школе, те мудраце, који су умели указати прогресу други сигурнији пут па да обиђе крваве револуције. Тога нема до данас.

А бити револуционар не значи ништа друго до признати ту историјску неминовност револуције, предвидети је кад се појави на историјском хоризонту, спремати се за њен долазак, стати на страну новога друштва које

Ево узмимо француско друштво. После велике француске револуције монархији већ више није било трајнога опстанка у Француској; долазак републике био је неминован.

Ваше в. прев. не треба да замери Србину кад је мало и пристрастан спрам револуције. Та ми смо чеда револуције. Ово парче државе, ово мало своје куће и слободе, ово мало свијеног српског гнезда — све

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

После револуције 1848. враћа се на студије, овога пута медицине, али ни њу не завршава. Познанство са Вуком Караџићем и Ђуром Даничићем

српски песник, сликар и боем, рођен је у Српској Црњи, учио је сликарство у Темишвару, Пешти (напушта студије због револуције 1848), Бечкереку (код сликара Константина Данила), на студијама у Бечу упознаје се са Б. Радичевићем и Ђ.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Од осамнаест матураната остаде у паланци само Павле. Запрепашћење у варошици веће није могло бити. Врста револуције, врста љутог грађанског и суграђанског протеста наваљивала је на кућу Јове граничара. — Зар Павле да не иде на науке?

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Болни, згрчени и хладни, ја и осам досада И три вође револуције, играмо се, картамо. А на картама да су слике љубовца наших, о јада; И наших очева и пријатеља, да л' знамо Ил' само

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

допринели су несумњиво много револуционарни догађаји у Европи крајем XВИИИ и почетком XИX века (после француске револуције) и слабљење турске империје (због ратова с Русијом и иначе).

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности