Употреба речи росица у књижевним делима


Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

! Да је то честита ракија, ја би’ се бар стрес’о кад је пијем. Блага к’о божја росица... мо’ш је пити ко кеша бару, ништ не осећаш!... Та зар ја не знам; та заједно сам је с мојим Милошем кварио!

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Ту су диминутиви као: »сићан«, »млађан«, »блеђан«, »тијан«, »росица«, »горица«, »песмица«, »звездица«, и тако даље. Пише се натегнутим, свечаним, одвећ китњастим стилом.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Тако јутро, таке околине. Ко ту не би скакô од милине? Небо ведро, зелена горица, Сунце сјаје, а пала росица, Пуно росе: дрво, цвет, грмење — Сјаје роса кô драго камење. А са грана оне тице миле У попевке дивне удариле.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности