Црњански, Милош - Сеобе 2
нова, хусарска попона, чије су кићанке падале до рамена, а почео је да испитује Агагијанијана, и о томе, како иде у росијско посланство, куд води пут, где се могу најмити кочије, како би познао росијску палату у Леополдштату?
Све те јадиковке, међутим, Исаковичу ништа нису помогле. После подне, у одређено време, Исакович је ушао у росијско посланство, у Леополдштату, у пратњи Агагијанијана, као да га опет у арест воде.
То су добили сви сербски официри. Исакович, међутим, није Агагијанијана ни слушао, него је ходао као у сну. Росијско посланство, у то време, била је једна мала, барокна, палата, у Леополдштату, са великом баштом, платана, а имала је
Кад су га увели Волкову учинило му се да је уведен у потпуну таму. У то време, росијско посланство било је створило систем и формулу за аудијенције сербских официра, који се селе у Росију.
Одлазио је, сваки дан, у росијско посланство, у Леополдштату, и чекао. Павле је имао много брига тих дана. Рубље се, у то време, у трактиру, прало два
А бива каткад и урезанија јазика! То изазва уплашену цику жена. Павле им рече да му је Волков тумачио да росијско царство, после толиких ратова, не жели да учествује опет у рату. Руси желе да Аустрију задрже уз себе, лепим.
јолдаши, гологузи, слегли су се у Вијену, у Енгелбирту, па траже неко право, своје неке новце, награду, а шуњају се у росијско посланство. Па се после чуде, кад их Бургваха вија по Бечу. Треба бити захвалан аустријском трону!
Филипович, који је говорио само немецки, говорио је Исаковичу да се у Енгелу зна да је Исакович, кришом, ишао у росијско посланство. Павле му онда рече да се зато и иселио из Енгела, јер тамо и лаћмани лају.
Забуна је била настала тек откад се та, погранична, војска изјаснила за царство росијско, и почела да тражи отпуст из аустријске војске и дозволу одселенија.
пробуде самилост росијску, и Росија поради да им се беда ублажи и Турци дозволе да своја згаришта и села подигну. Росијско је царство богато, оно би могло да помогне ту бедну сиротињу, коју Турци кољу, али за то би било потребно да се ти,
као и остали мали народи, само су притоке, које би требале да се, што пре, сретно и задовољно, улију у велико море росијско. У силни, бескрајни, безбројни, росијски народ! Слава Богу!
Било па прошло! Све има да буде, од Леденог мора, негде тамо на врху Азије, па до Тријеста, о ком је Исакович причао, росијско. Он, Вишњевски, осећа се Рус, а не Србин. Србин је мало, Рус велико!