Црњански, Милош - Сеобе 2
У росијској војсци, било је већ мртвих њихових сународника, у Персији. Они су се у ту војску селили, плачући. Очекујући аудијенцију
Истина, турске су се армије још држале, грчевито, обала Црнога мора, према росијској империји, али бубњеви јаничара беху и тамо замукли.
Сад се радило о границама царства, о императрици лично, о Бечу, о Аустрији, о Европи. Спас Аустрије био је у новој, росијској, војсци, коју је био створио Петар Велики и оставио у наслеђе својој кћери.
Издати су му пашпорти од самог аустријског дворског Ратног савета. У једној, росијској, дипломатској инструкцији, у то доба, писало је: „Бечки двор се својевољно лишава храбре, сербске, војске!
Кајзерлинг је, те године, био узео педесет и седму годину живота. Тај Балт, у росијској служби, имао је лице људи са Севера, лик сањара и морнара, које је било замишљено и милостиво.
Није био расположен нимало зверски. Као сви Немци, у росијској служби, он се држао охоло, али, као замишљен и просвећен човек, био је љубазан, у први мах.
А рече, да ће Агагијанијан свршити све остало. Као узгред, додаде да око чинова, које има његови братенци, у росијској војсци, да добију, има неких закачаљки, али да ће се све то лако уредити, кад у Кијев стигну.
Кајзерлинг није био Рус, али није служио, ни Аустрију, ни Прајску, а ни Саксонију, сад, у Бечу. Тај Балт, у росијској служби, био је истина намеран да прекине, у Бечу, Бестушевљеву политику, и тактику, али не зато што је служио Марију
Исаковичи су се, разуме се, распитивали и о росијској амбасади и росијском амбасадору. Павле им је онда причао о Волкову.
Осетиће у росијској војсци оно, што је најслађе на свету: силу, моћ, снагу. Истини за вољу, Павле је признавао да је Волков говорио, да,
Сад, кад је чуо да га у росијској војсци само за корнета пишу, био је изгубио свој мир – иначе уображен, на жену, на богатство, на лепоту.
стигао у Руму, биле откриле једног емисара, који је дошао да народ буни, а то је био Николај Чорба, Србин, мајор у росијској војсци. Био је дошао у посету фамилији, а био је организовао мрежу агената у Срему.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Неки дан си ми казивао шта си читао у оној росијској историји, колико се је Петар Велики старао за увести у царство своје свакојаке науке, и чрез То велико је и бесмертно
науке ради, даду ми совет да с којим регементкапеланом пређем у Германију; и, будући да се ту на[х]оди множество у росијској служби Сербаља официра, лако ће се који мене примити и отправити ме куда. желим.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
заправо ова Трлајићева песма), писмо се завршава овако: „Се что Вам могу между тјем сказати, драгаја госпоже Кумо, о росијској зимје, која в сравненији с нашеју зимоју јест љути рис спроћу кротке овце.