Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
ЈАЋИМА МЕДЕНИЦЕ 176 ОСЛОБОЂЕЊЕ 186 ИВАН — ИЛИЈА ИЛИЋ 193 СВЕДОК 200 ЗАВЕЈАНИ 204 ЧИСТАЧ 209 СВИ СМО МИ КОЛЕТА ОД РОЗЕНА 212 БАКУЋ УЛИЈА И ДРУГЕ ПРИЧЕ 217 ПАЦКО 218 ЧАСТ 221 САН КАПЛАРА БЕЛИЋА 226 ЗАСТУПНИК 229 ПРВИ ДАНИ 235 ПАД
СВИ СМО МИ КОЛЕТА ОД РОЗЕНА Спровод веома свечан, који је привлачио пажњу свих пролазника, кретао се службено и полако све до улице Гробљанске.
— Ти се, дакле, сећаш како је он ону сироту малу Колету од Розена, у њеном очајању удовиштва, описао? — Како да се не сећам, сећам се врло добро Колете од Розена, њене плаве косе
— Како да се не сећам, сећам се врло добро Колете од Розена, њене плаве косе бачене у мртвачки ковчег мужа, стола постављеног за двоје, дописивања с оне стране гроба...
Зар нисмо сви ми као и она мала Колета од Розена? Шчепао сам откотрљану шапку, окренуо се око себе, зверски, као да сам у часу изгубио душу, и као крвник пошао сам