Црњански, Милош - Лирика Итаке
И тако, ја имам у себи те различите ноћи, увек исто небо, и различите пруге градских рубова. У мени је, зато, вечност, и потпун мир, и све ми је свеједно.
венетских варошица, или камених далматинских села, и стења бретонских обала, остаће и одавде само модрина његових рубова, како се они, у кишовитој ноћи, кад је празан, кад га уходим, оцртаваху на небесима.