Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Тако смо се и вратили у село руку празних и гладни. Ругали нам се кметови, љубе нас неверне напустиле и благо собом понеле, ни у манастир нас просјаке не примише да се под
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
воде, Букар се њешто помагао; дали би људи, ко лулу дувана, ко мало мрса, или по који новчић — иако су се на сав мах ругали глупоме Буковичанину. Али кад ријека нарасте, нема приступа прековођанима, те му ред бјеше работати без зачина.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Ој, како су му се смејали, како су му се ругали становници улице, становници града. — С таквом метлом не би могао ни ципеле да опрашиш! — развалила је суседа уста.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
би себи обашка неке големе дворове правити и зидати велике полате, — не би ли му се зато сви мимоходци и прознанци ругали?