Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
И, уредио Веселин Чајкановић, Београд — Земун 1927 (избор из XXИX Академијиних рукописних збирака). 21. С (разрешено: Стеван Сремац): Насрадин хоџа, његове досетке и будалаштине у причама, Београд 1952
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
арапско „ал“ са грчким „мегисте“, „Алмагест“, остало потпуно сачувано и дочекало своје штампање са великим бројем рукописних егземплара. У том погледу стоји Птолемајос у завидном положају према свим астрономима старога века.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
знао да је песма Доситејева, иако ју је, као и још неке друге песме, узео не из Доситејеве књиге него из савремених рукописних песмарица (поуздано сведочанство о њеној раширености већ у то доба; сама околност да је нађена у оваквим песмарицама
Предисловију, 7—8, то и каже: „При концу оваго дјелца, увеселителне забаве ради, ставио сам и неке пјесне из разних рукописних пјеснех собране, које по изложенију мојему судио сам да ће сходно и добро бити.” (В.
Песма се и певала, као и многе друге „грађанске”, па се свакако тиме може објаснити што се налази у већини рукописних песмарица и штампаних лира у другој половини XИX века, обично без ознаке писца.
) Песма, потпуно једнака у оба издања новосадске Песмарице, без наслова па, по обичају многих рукописних песмарица, штампана као прозни текст, без икаквих строфа, а које ја овде покушавам реконструисати, гласи: Немам
Један случај лепо показује како су се ове песме преписивањем и прештампавањем из разних рукописних песмарица самовољно мењале и лако квариле: Теодор Павловић, који је у своме Серпском народном листу, поводећи се
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Од рукописних зборника из друге половине 17. и почетка 18. века објавио је познати српски правни историчар Валтазар Богишић збирку по
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
арапско „ал“ са грчким „мегисте“, „Алмагест“, потпуно се сачувало, дочекавши своје штампање са великим бројем рукописних егземплара.