Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Ишао као нека сенка, али право, круто. Свако би јутро њега било пред варошком, саборном црквом. Али није смео да улази унутра, већ би стајао до улаза, вирио у њу, у олтар, као да нешто ишчекује отуда.