Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
свакад пушта слине из себе те кваси нам уста и језик да нам се не пражи од изнутрашње наше ватрене жучи која нам тело сагрева да је вруће. На горњему нам небу стоји свет, памет и разум невиђено.