Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
л’ госта прима И што замучи пријан док те прати: У своја недра озбиљски се хвати, Ти кључ имадеш груд’ма дволичнима. Сагревају сва срца исто семе! Мухамедском смрт стрела моја плећу! Сад збогом! Гледе слатке сестрице ме.” То нек’ је тако.