Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Сад већ седају. Све ваљани, јаки кочијаши. Кола тако изватирана са бундама, да према тим колима на „ајслибану” салонски купе није ништа. Још последњи пут господар Софра дигне увис Шамику и пољуби га. Госпођи Соки и Сари очи сузе. Одоше.
Новине, разговор, предмет, то је све било из женског живота. Шамика је салонски, али опет више женски него салонски. Дакле, фалила је њему мушка црта што се никад оженити не може.
Новине, разговор, предмет, то је све било из женског живота. Шамика је салонски, али опет више женски него салонски. Дакле, фалила је њему мушка црта што се никад оженити не може. Иде за женидбом, а не може.