Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Гледам испод јоргана. Извади иза појаса један замотуљак колик' песница, па баци на сто, а оно звекну: сам самцит дукат, брате! — На, — рече — остави ово! — Па онда изиђе у кухињу.
А моји: моја мати, мој побратим, моја земља? Осетих се остављен од света и пљунуо на све што сам досад волео. Сам самцит, с њоме у мом загрљају. Ја бризнух у плач, иако сам из поноса престао плакати још кад ми је било 15 година.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Тако! Е, ви’те, молим вас! Та шта говорите! — чуди се као поп Спира. — Па то сте ви онда сами дошли? — Сам самцит. — Па то сте ваљда у биртији одсели? — Наравно. — Ех, »наравно«! Какво »наравно«!? А, таман посла! — Зашто, забога?
је он радио и разговар’о се сам кад после њега нико није ост’о, а и он се три дана далеко од сваке земље удавио сам самцит; само даска остала после њега!! — Да, да, имате право — вели Пера, па наставља даље.
Црњански, Милош - Сеобе 2
На лицу Гарсулија јасно се опажала, због тога, срџба. Енгелсхофен је становао сам самцит – са својим хусаром – на трећем спрату Команде, у једној уској одаји, окреченој бело, са алковом, у ком му је стајала
Па да се онда сам самцит, кроз празне улице Темишвара, враћа, кући. Ваљда да би се спасао тих мучних мисли, Павле поче да мисли на своје коње,
Дабогме, кад је учинио два‑три корака, омама очију и људских мисли нестаде. Био је сам самцит у затвору и једва се довукао до стоца на ком је седео, целе те ноћи, мучен од несанице и скакања пацова и мишје цике.
“ Па је чак почела и да се кикоће, као луда. При помену да би он у Росију могао отићи сам, самцит, Трифун је само сагињао главу. Чачкао је нешто у свом чибуку, који му се често гасио, па би се осмехнуо, и он, лудо.
Сад је осећао да полази сам самцит. Пред зору, пред полазак, дуго се прао и пиркао. Ако га ухвате, и мушкетају, у неком јарку, хтео је да га опраног нађу.
из Махале, који је угледао на зиду бела места у прашини, тако је и Павле, на том свом путу, осетио да је сам, самцит, у некој прашини, која се диже куд пролази, а која се слегне, кад прође.
дана свог затвора, у тој соби, у Бечу, код госпоже Хумл, био скочио, исправио се, и решио да изиђе, и оде, сам, самцит, росијском посланству, па ма шта се са њим догодило.
Он се сели у Росију. А жели да оде у Росију, без жене, сам, самцит, удов. Павле тада виде како се Божич трже, као што се пси тргну – како застаде у вратима, која је био отворио, и како
Павле за покојном Ђинђом не мање от њега, Трифуна, слези пролива. Сам самцит по свиту лута. Зар да изгуби и фамилију и сладост љубави оних које мутна Тиса носи са истога сплава и скеле ко знаје
Има тренутака, каже, кад му се чини да би радо каква арамија био, сам самцит, овако на друму, да га нико нигде не чека, да нигде никог нема, него да може да окрене, коња, на коју год страну света.
И ЉУДСКОГ ЖИВОТА Честњејши Павел Исакович – сада већ Волкович – остаде, после одласка Трифуновог у Миргород, сам, самцит, у Кијеву.
Трандафил је сам самцит у Будиму, и сели се, ових дана, код рођака, у Солун. Супруга му оде са швалером. Сви су се смејали на то.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Био је сам, у некој пријатној, високој хладовини. Ни најмање није мешао себе са братом. Сам самцит, он је имао да добије ту жену без икакве везе ма са ким.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Усред мора гле врлетак, Онде самцит један цветак, Наоколо морске пене, Нема друга, па он вене. Тако и ја друга свога Немам овде миленога, Тако и ја
Сам остадо са сузнијем оком, Сам ту самцит на свету широком, Сам са ноћи тавном, ал' без санка. О зоро моја, зоро без осванка, Сунце мило, ал' без бела
декоме цвећа умиљата, Ко зна кога гроб овај покрива, Можда цветак ту какав почива, Па је цвеће поитило амо Да се самцит братац не би тешкô, Веће мирно у гробници лешкô.
у несвести дуго, Па кад једном опет дођо к себи Да никога украј мене не би, Кром горице, камења и ноћи, Сам ту самцит без сваке помоћи.
У сред мора гле врлетак, Онде самцит један цветак; Наоколо морске пене — Нема друга он па вене. Тако и ја друга мога Немам овде миленога, Тако ја ћу
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад се пасторак видје сам самцит, без игдје икога, не знаде сиромах љути у онај мах шта да ради, већ пође путем на божју срећу.
Иде тако, иде, а кад видје да је сам самцит узе свиралу да опроба; срце му стане од радости играти, и он опази далеко једну веверицу како игра и сама према свирци
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
А тамо је горе Трифун; нашао у трпезарији један стари шпил карата, па сам самцит игра, а дели удвоје. СИМКА: А коју си собу ти узео? МИЋА: Ја? Ону која ми и припада. Узео сам покојникову собу.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Мада је у даљини већ свитало, у возу је опет био потпун мрак. Изнурен, опет сам сео у мрачан кут вагона, сам самцит. По неколико пута рекох сам себи: Суматра, Суматра! Све је замршено. Изменили су нас.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
други би се, брзоплет, већ десет пута досад умешао међу нас, или почео ма с ким разговор, а он толико времена седи сам самцит и само ћути. — Дабогме, ћути човек и мисли нешто.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Куцају звонки минути. Дан: усна без пољупца Која слути и ћути. ФЕБРУАР У хладном сумраку, кукурек Сам самцит, бди у ували.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
У тамну плочу зурим нице. И стојим испод липе твоје, Самцит, уместо да смо двоје. ЗАР САД БАШ Зар сад баш када поноћ превали И кад је мозак тром и уморан И када дуго нисмо
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И стоји он сам самцит на тој планети, тежак као гвожђе, непомичан као укопан, напуштен, беспомоћан, сасвим сам, док се опет све не почне да
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Опклада је опклада. Хтео сам да покажем оном грбавом зајебанту да сам самцит могу уловити свињче. Нешто после поноћи јама, по мом мишљењу довољно пространа и дубока, била је ископана.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
То га испуњава чудном снагом и радошћу и даје му одважности да сам самцит крене у дубину пусте шуме. — Идем да потражим мјесто за свој хајдучки логор.
— Онда данас нема ништа од уласка у пећину ожалости се Јованче. — Да сам бар ја понио неки фењер и сам самцит покушао да се увучем тамо.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
У дућан нико више није могао стати, зато у прво време Мане није држао ни шегрта, него је сам самцит у њему радио; пазарио је и пазио да ко шта за време пазара не придигне из дућана.