Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Аа!...“ По тој самој речи, по самоме звуку, видео сам да је познаје — и то да је добро познаје. Ја сам то приметио, али мој побратим, занет својим мислима,
до ушију, обори очи доле, па својим звучним гласом прочита неколико псалмова, тако лепо, таком умилношћу да би и самоме псалмопевцу срце заиграло да га чује и види. — Лепо, Милисаве, — вели уча, — ти си добро момче и доста се ваљано учиш.
удубила једна дубока бора, коју учитељ никада пре није на њему видео; корачаше мирно, с погнутом главом — човек би по самоме томе ходу, по тој погнутој глави, судио да је то заиста неки окорео зликовац.
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
” Која полза речма називати се христјанином, а дели служити самоме сатани? Дакле, они који су такови, или нек престану од такових проклетих и вражјих обичаја и дела, и нека уведу
Многа се у месецу тамна места виде, ништа мање он нам велико добро чини кад нас у ноћи просвештава. У самоме сунцу чрез на то приуготовљена орудија виде се неке маће, но зато нико неће рећи да је сунце мрачно.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Међутим, поштовани читаоци, који су и досад поклањали вере самоме писцу и ником више, знаће да је све то једна измишљотина и да се ствар сасвим друкчије развијала.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Тек кад порастао, пао у очи самоме газди. Не због чега другога, већ због те његове чудне лепоте. Нарочито биле су му очи лепе.
Теодосије - ЖИТИЈА
А послани дошавши у Свету Гору исприча светоме сва чуда која се догодише, што и њему самоме није било непознато. А свети са многим сузама благодаривши Бога што није презрео мољења његова, и светим миром
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
варијетета није висока планина Рогозна (између Митровице и Новог Пазара), северозападно од Митровице, већ река Лаб у самоме Косову.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
су по изразу, облику лица и усана на свог оца, због чега не могу да их волим, мада обећавам мами да хоћу и говорим и самоме себи: хоћу, хоћу! Сада су стајале с очухом као један јединствени живи блок који ме је одбијао.
Негде у себи отац је, као и ми, знао да Влада никада неће постати лекар, али то је било оно што није хтео да призна ни самоме себи.
Зар још ништа није било с Туркињицом? Ја сам рекао да ће бити. Сада сам се гадио самоме себи због тога. Мало издигнуто, окружено водама живе и мртве Тисе, мочварама и трскама, Караново је изгледало као да
- Остављао сам њену књигу у страну, као неку утеху самоме себи, решен да од сада учим из ње, иако сам унапред знао да та решеност неће бити дугог века.
Професори не би смели да имају таква лица! - говорио сам самоме себи, а онда се сав најежио: погледај своје лице, идиоте! Погледај ту цвеклу и пеге довољне за читав један батаљон!
До краја године имали смо још један час математике и он је то морао знати. То намирисано ђубре! - шапутао сам самоме себи, али то ништа није могло да измени. Глава ми је била празна и врела као да је неко запалио бенгалску ватру у њој.
Тако је игра почела да постаје фантастична. „Па та те баба воли!” - ласкао сам самоме себи решавајући да напишем причу о уседелици којој је будући писац сваки дан слао по једно писмо.
- Шта ова ради на скели, Боже свети? Шта мислиш Рашида, да она ту ради? - буљио сам према скели готово не верујући самоме себи, мада сам нечим што није био разум, ни пирамидалне ћелије већ знао, осећајући читавом кожом то што долази као што
- умиривао сам корњачу, која се копрцала у торби. Заправо: мислио сам да њу умирујем, а у ствари, говорио сам самоме себи. - Још само мало! Мало, шта? Ти, идиоте! Ти, најшашавији идиоте на свету! Зашто си је пустио да оде?
Црњански, Милош - Сеобе 1
Напротив, брат му се чинио сретан човек, а његова љубав према тој жени нешто несхватљиво другима, а њему самоме сасвим јасно. Живео је за њих и занемарио своју трговину, бринући се да их већ једном насели стално на једно место.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
„Рђаво би се провео онај ко не би послушао и извршио закључке сеоског збора. Тај би био презрен и препуштен самоме себи.
Са пропашћу Српског царства, када је народ био остављен самоме себи, дошло је до својеврсног „етничког обнављања“, тако да је васкрсла задруга као особен древни облик породице
Милићевић, Вук - Беспуће
И он се смијаше самоме себи, својој радозналости да се упозна с том девојком коју је наравно замишљао сасвим друкчије, боље или горе, која
У извјесним часовима он бијаше сасвим туђ самоме себи. Мјесто једног туробног, замишљеног, разочараног човјека, како је он себе замишљао, он налажаше у себи једно
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Не може човек подносити сведочанства самоме себи. И то што видим као сведок, мало је. И то мало, изгледа, сувишно је. Али оно што је сувишно, постаје огромно.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Зар опет!... Куда сад!... Па докле ћемо? Командир само слеже раменима, онда се диже, а и ми за њим. Још на самоме почетку, челни воз се заглави на једној подубљој међи од имања. Предњи точкови запали и коњи не могу да извуку.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— вели Ђорђе. А Срети се допало што виде код Ђорђа оволико римске савесности и строгости према самоме себи. — Е, дивота — вели му — ја се никад не би’ томе досетио. — Хехе!
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Затим су оне хватане код Месине, а у самоме океану нађени су остаци јегуља у цревима грабљивих морских риба. Године 1893.
она после 5—6 часова оживи и дође у своје нормално стање, што не бива кад је тако велика и нагла промена била у самоме океану. Зашто то тако бива? Изгледа да ствар још није биолошки расветљена. XИИ.
На самоме доњем врху кесе везан је комад олова који кесу вуче на доле и не да јој да се она при спуштању пребаци преко оквира.
Проучавање тако прибављеног анорганског и органског материјала врши се или на самоме броду, или доцније, по повратку експедиције, у лабораторијама на копну.
На кугли се налазе три мала стаклена прозора од дебелог кварц-стакла, један, на самоме дну кугле, служи за снимање, а друга два за пропуштање магнезијумове светлости која се у кугли пали аутоматски.
За време рада на самоме плодишту сапутници су у више махова ишли на оближња Бермудска Острва, а најчешће у чувену биолошку станицу на острву
Да би се уловио који такав примерак јегуље, требало је померати се поступно и све ближе самоме њеном плодишту, где се могло имати наде да ће се наићи на јегуље одмах после мрестења, пре но што оне буду угинуле или
да ће моћи расветлити мистерију романа јегуље у његовој завршној фази, непосредним посматрањем на лицу места, на самоме плодишту јегуља, у близини Саргаског Мора.
Приход од тих марака, а по нарочитом одобрењу америчке владе, поштанска управа предаје самоме Виљемсону као државну материјалну помоћ за даља подморска истраживања и усавршавања његовог апарата.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Чини ми се, вели, погибоше још двојица од нашијех, а неколицина се ранише. А, вели, блага понијеше на товаре! При самоме једном Требињцу, вели, нађоше једанаест стотина дуката!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Сам човек никуд пристао. — Сама рука мртвој друга. — Човјек је сам као дуб посјечен. — Ни у рају није добро самоме. — Туђину се хвали а својему се пожали. — Дрво се на дрво наслања, а човек на човека.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
И сељаци одлажаху задовољни. Једино млађи људи врћаху главом, јер по самоме чувењу помамило се, болан „женско уво“ гдје им дође фратар каквога нема Далмација!
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
То? Боле би било да смо рибе! До њих не допиру ни мачке ни домаћи задаци! — не верујући самоме себи Плачко опази како се ваздух око њега згушњава и претвара у воду.
»Можда још и пре зоре?« — подсмехну се самоме себи, кад осети како постаје лаган и лети у висину. Високо, више, још више, до трећег неба, до седмог!
— Хвала ти, момче! — прошапута лепотица, осмехну се и отвори Злата врата, а дечак, не верујући самоме себи, протрља очи.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Тек малочас, кад сам сео за сто, паде ми на ум најпре ово: како би било кад бих покушао да самоме себи, овако написмено, положим рачун о томе, шта је то, у чему је управо ова моја ствар, болест, лудост шта ли је тј.
У целој својој прошлости, које сам се толико стидео, која ми је толико мрска и одвратна била, нисам, чини ми се, никад самоме себи толико прљав изгледао.
“ Ето тако, и баш као да га је спопало неко дивље надахнуће, па се самоме себи диви и у чуду пита: „Бре, ала ти ја ово неки јак говорник испадо’, па то ти је!
И друга Јаћимова помисао би: да је тај велики човек он лично и нико други. А кад самоме себи Јаћим постави питање о томе: по чему је он то наједном постао велики човек, у његовој свести понова све потамни,
Пошао је Митар сместа да овај немили задатак изврши, па је, полазећи, самоме себи овако рекао: „Ако, вели, Митре, ову превелику напаст сад преживиш, живећеш сто и педесет година, и самог ћеш
Али је то тежак и неиздржљив сан био, јер једва је из њега главу изнео. Осећао је Митар у самоме грлу као да му се од рођене женине косе неки бескрајно дуги праменови са густим медом измешали, те ову косу са медом
дуго ову страшну и необичну кашу, од које замало што се не удави и зној га свега пробија, кад га неко руком додирну по самоме рамену.
Сељаку Стојиљку Здравковићу здипили су новчаник на самоме перону, баш кад је из чекаонице трком у вагон појурио. Узбунило је ово Митра, па му каже: „Побогу, вели, пријатељу,
па је Икета о свему ономе што се тамо у театру спремало, на једној, дакле, такој шевићерији, причао и објашњавао и самоме газда-Срећку, опанчару, а иначе врло великом српском патриоти.
и смешећи се шеретски попустио нашему наваљивању, па се, ошинувши коње, кренуо пред нама, с тим да нас сачека на самоме превоју, одакле се после спушта једна од најстрмијих, на овом путу, низбрдица.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
биће управ животињски неподвојено: још није напукла она уска унутрашња пукотина, оно мало, благотворно одстојање према самоме себи. Ни прва замореност ни осмијех скепсе не долазе да ублаже суху спржену жегу нашег безграничног ја.
то су његове вањске алире и његове вербалне изјаве, дакле његов став према властитој покварености; а оно што њему самоме даје свијест о тој покварености, то је баналност и типичност преступака и застрањења.
Видио сам јасно да та моја искреност и то разголићавање падају теже и болније њој, него мени самоме. — Ето, чак и цијену моје искрености плаћаш ти, Долорес, а не ја!
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Али није ни то... Имало је нешто у самоме њему, што га је вукло на ту стазу, а то је осећао у себи раније, пре него што је и познао Вуја...
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Остаје исконско прожимање звезде на небу и звезде у срцу, које је карактеристично за све кругове које сам на самоме почетку помињао: кругове које описују национални језици и националне традиције.
намеће и нешто што бисмо могли да назовемо двосмерно читање, а у целини нас прецизно усмерава ка семантичкој жижи, ка самоме средишту наративнога описивања, где и започиње процес метафоричког преношења свих непосредно датих чињеница.
Посувраћена је она зато што је окренута самоме свом језичкоме медијуму, а чиста је зато што се без остатка своди на лични акт конструисања.
Наравно, такво затварање текста на самоме крају није могуће ако се по истоме начелу не затварају и све мање а осетне целине из којих је текст састављен.
А читалачко очекивање стално присуствује и у самоме процесу ауторовог стварања; однос између стварања и читања песме може се, по многим моментима, аналошки посматрати као
У време свих ових померања као да је у самоме основу пукла друштвена, културна, па и стилскокњижевна и језичка чак пирамида: сам се њен народни, онај вечно
раздеоба у Стојанки мајци Кнежопољки, онда се види како овде постоје само изговорна јединства и како је мерило дато у самоме изговорном даху. Овде обликовну меру диктује сам глас, глас који реч изговара да би се чула, а не само појмила.
кодирана су нова, пренесена значења, али и као мртви сведоче – и своје сведочење у језичкој меморији похрањују – о самоме механизму пројектовања људскога тела у човекове техничке творевине.
Сужена комуникациона могућност усмерила је читаочеву пажњу и интересовање према самоме извору поетских обличја, према ономе толико загонетноме односу између поетскога творења и природнојезичкога супстрата.
И то није сувише слободно асоцирање које у самоме тексту није на неки начин „програмирано“; напротив, сама структура Попинога поетскога света захтева такву асоцијацију;
Наш лингвист Ранко Бугарски обратио је пажњу на синтагму у самоме наслову Попине књиге Споредно небо; ми његову анализу на равни чисто језичкога стваралаштва подразумевамо74.
А нас управо то и интересује. Један од одговора на оно прво питање већ је дат у самоме квалификовању комбинација каква је споредно небо: то је, каже се, пренесена употреба и пред нама су необични, смели,
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
хоћу да научи енглески да би се могао играти са децом енглеског конзула, а он, какав је, могао би опсовати оца и самоме енглеском конзулу. Напоље, битанго, вуци ми се испред очију!...
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Међутим о самоме аутору код Станковића, о његовим својствима, нешто више можемо сазнати из случајева кад се од њега одвоји, кад тако
Ако се може судити на основу само три објављена наставка, уз то и кратка, а мислимо да може, Станковић ни на самоме почетку није имао намеру да напише дело у првом лицу, и то се код њега не да ни замислити под претпоставком да Софка
Заправо прва реченица, и уједно први пасус, на самоме уласку у роман отвара врло широк поглед: „Више се знало и причало о њеним чукундедама и прамдедама него о њима самим:
Сачувани су, наиме, трагови генезе саме реченице. Најранији њен заметак налазимо у првој верзији романа, при самоме њеном крају, где је Софка, усамљена и захваћена јаком еротском екстазом, први пут „мислила о себи, мајци, оцу, деди.
смисао реченице јасан: Злата је дакле зато као одахнула а не баш одахнула што је, истина, у својој кући, али је и на самоме рубу вароши, а она се тамо прибојава.
229 Да би се исправно разумело зашто је небо добило овако повлашћен положај у композицији романа (на самоме задњем делу оквира), треба узетиу обзир да је оно тако рећи двоструко: у себи садржи „суматраистичко” небо о коме је
ни двоструко понављање синтагме „између ова четири (жута) зида”: једанпут на почетку реченице, други пут, обрнуто, на самоме крају. И управо други пут и преузима улогу оквира за цео горе наведени комад текста.
Краков, Станислав - КРИЛА
Бугари су овладали котом и наступају гребеном ка нама, — дотрчао је и извештава кривоноги капетан чији су митраљези на самоме седлу. — Није могуће, није могуће, одбија упорно мајор, али му брада дрхти, јер он ни часа не сумња у оно.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
ПРВИ ТУРЧИН: Е, зла поганика!... ДРУГИ ТУРЧИН: Још нешто има. Веле да је некакву цуру баш самоме везиру отео. Ал’ о томе други пут!... Каква је, Хусо, она баба што се око врата шуња?...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Светислав уздахну и запали цигарету. — Сад, лежећи овако на мекој постељи, кад се свега тога сетим, чудим се самоме себи. Он угаси палидрвце и, испуштајући дим цигарете, продужи: — Сви смо наслућивали да нам нешто спремају...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Још увек некако на самоме прагу књижевности а ретко је се кад сасвим озбиљно домашивши, стоји такозвана грађанска лирика српска XВИИИ века
песма је добила карактер интимно-исповедни и наглашено лирски, и баш као да ту Видаковић пише слово надгробноје себи самоме, док у роману међутим стихове говори старац Теофан.
трења; чак, сме се, мислим, закључити да су укор и шибе, о којима Боројевић говори, песника Одзива сусреле баш у самоме Госпићу а нису дошле из удаљенога средишта антиилирства око Т.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
И он им је давао много, премного, не бројећи, не устежући се, пуном шаком. Самоме везиру за курбан-бајрам слати су овнови из Рељиних торова. И некакву је бурунтију од цара задобио.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
НАГРАДА 1 Пече та рана. Њоме, и само њоме, све дубље жив. О, шта је ујед, отров твој, змијо, шта, самоме себи кад излучим се у сичан.
10 И снова да саставимо се, и снова да видимо се, и снова у Христу да сјединимо се, самоме том, коме слава са Оцем и са Духом Светим у бескрај на веке, амин.
Ћипико, Иво - Пауци
—Понијеће га... — слуша пажљиво стари. —А задњих дана нека Раде дође к мени, послаћу га бискупу на исповјед; самоме пресвијетломе дано је да га може с богом помирити... Што мислиш, а? А ви радите увијек на вашу, по турску ...
Агенат паробродарскога друштва држаше у руци снопић још неистргнутих цедуља и стајаше устобочен на самоме крају дугачкога моста. Остала чељад, навикла свакидањим доласцима, шеташе обалом и не обазираше се на пристаниште.
би и осјетио каткада радост дивљега весеља, или пустио маха младићкој обијести и уживању, — редсвито иза тога, па и у самоме ономе часу, јављаше се из душе туга и силна тјескоба, да у заметку сатаре клинцу разуларена заноса.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Било би ми много удобније кад бих се у свему покорио Лаушу, али ја не могу да будем ја, не припадам самоме себи већ Цркви, а Црква не сме ниједног тренутка попустити пред Државом.
овоме трену и на овом месту ја сам најзад оно што јесам и то сазнање ме испуња неком досад непознатом самилошћу према самоме себи. Видим себе одозго са највише куле како стојим у тами као утвара. Изгнаник. Странац.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Коме се и зашто свети? И где се кренуо сада? Он јетко одмахну руком и назад окрете селу, Чудећ се самоме себи и своме ружноме делу.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
То своје посртање бележи наша Земља на самоме небу. Заиста, продори Земљине осе са небом су небески полови, и ми их распознајемо и налазимо по томе што се око њих
Па како је тај календар, који у самоме Египту вероватно ни ступио није у живот, дошао до нас, и како је добио име Јулијанског календара?
И календар је био сасвим у нереду; ваљало га је реформисати и дати му сталан облик. У самоме Риму не би се нико нашао ко би био довољно упућен у астрономију, јер су Римљани били велике незналице у егзактним
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
је говорио да су Рајнхарт и његова жена један примеран пар, препоручивао њихов пример вернима, и тврдио да су у њему самоме утеха и радост. Млади жупник је био омиљена личност међу православнима.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Ја сам, господине мој, рањен код Сиве Стене. — А ја сам рањен на самоме врху... — А на врх су изишли прво четници...
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Снено трептале звезде! Као џиновски свитац црним понорима неба лутао Месец! Сам у небу, он се осмехну маслачку самоме у пољу. Позва га да дође к њему: биће им лепше, биће им веселије удвоје!
Коначно, Дрвосеча диже руке од скидања маске. — Сад ћеш као војник, блесавко, ићи светом! — подругну се самоме себи и звиждућући, војничким кораком, сиђе у град. Бар за војника мудрост не треба!
Узе га Дрвосеча у руке, премеће, мисли, самоме се себи смеје. Шта сада? Шта с лицем циркуске луде да ради? Није млад, не уме се преметати преко главе.
За који часак привиђење ће се распршити као облак ношен олујом. Он ће поново бити сам! Али, безразложно је самоме себи наносио бол.
« — вирну Варалица иза стене. Вештице су сркале чај. »Сад!« — рече Варалица самоме себи кад виде како оне као покошене падају у сан. Долете до њих, стрже им мараме с глава, поче да бежи.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
се у народној песми тражи само дивит и хартија, а ретко се помиње и перо и мастило што се и перо и мастило налазило у самоме дивиту.