Црњански, Милош - Сеобе 2
Био је понедеоник. Почетак великог поста. Јарослау је, у то доба, на реци Сану, зими, предвече, тонуо у мрак и блато, али је имао неколико богатих комерсаната, кријумчара, у чијим је кућама, кад
Био је купио неку, запуштену, комерсантску, кућу, на реци Сану. А држао је у вароши и једну локанду. Кућа му је била пуна жена, и весела.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
²⁵ Уп. Ђаповић, Ласта, Заклетва на тлу СФР Југославије, САНУ, Београд 1974; Речник књижевних термина, Нолит, Београд 1986. ²⁶ Караџић, В. С.
212. ⁵ Цвијић, Ј., Балканско полуострво и Јужнословенске земље, САНУ — Књижевне новине, Београд 1987, с. 369. ⁶ Марковић, С., Србија на Истоку, БИГЗ, Београд, с. 64. ⁷ Цвијић, Ј.
136. ³ Цвијић, Ј., Балканско полуострво и Јужнословенска земље, САНУ—Књижевне новине—Завод за уџбенике, Београд 1987, с. 339. ⁴ Дробњаковић, Б.
а постојаност духовне културе у североистичној Србији, у Енолошко проучавање савремених промена у народној култури, ЕИ САНУ, Београд 1974., стр. 186. ³ Раденковић, Р., Казивања о нечастивим силама, Просвета, Ниш 1991, стр. 40.
КЗ — Књижевна заједница Нови Сад ЛМС — Летопис Матице српске НВ — Нови васпитач ННЖ — Наш народни живот САНУ — Српска академија наука и уметности СЕЗ — Српски етнографски зборник СКА — Српска краљевска академија СУД — Српско
W., Персоналитy & Социал Енцоунтер, Беацон Пресс, Бостон 1970. Антонијевић, Д., Алексиначко Поморавље, СЕЗ, ЛXXXИИИ, САНУ, Београд 1971. Антонијевић, Д., Обреди и обичаји балканских сточара, САНУ, Београд 1982.
, Алексиначко Поморавље, СЕЗ, ЛXXXИИИ, САНУ, Београд 1971. Антонијевић, Д., Обреди и обичаји балканских сточара, САНУ, Београд 1982. Атанасијевић, Ксенија, „Клетва у нашим народним умотворинама“, Југословенски расвит, 3, Београд 1936.
Влајинац, М., Моба и позајмица, СЕЗ, 44, СКА, Београд 1929. Влајинац, М., Жена у народним пословицама, СЕЗ, 87, САНУ, Београд 1975. Влаховић, Бреда, „Девојачка гатања у Неготинској крајини и Кључу“, Развитак, 6, Зајечар 1968.
Влаховић, П., „Обичаји о рођењу у традиционалном и савременом животу Срба“, Зборник радова ЕИ, 13, ЕИ САНУ, Београд 1981. Виготски, Л. С., Говор и мишљење, Нолит, Београд 1985. Виготски, Л. С.
Ђаповић, Ласта, Заклетва на тлу СФР Југославије, САНУ, Београд 1977. Ђаповић, Ласта, „Покушај објашњења једног ритуала“, ЕС, 6, Београд 1985. Ђенић-Рујански, Љ.
Николић-Стојанчевић, Виждосава, Врањско Поморавље, СЕЗ, 86, САНУ, Београд 1974. Николић-Стојанчевић, Видосава, „Вук Караџић о сродству, породици и браку у нашем народу“, Ковчежић,
“, Етнолошка истраживања савремених промена у народној култури, ЕИ САНУ, Београд 1974. Ракић, Р. Д., „Савремене промене у народном животу у Србији“, Пременy л’удовyцх традиции сучасности 2,
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— бобоњи кум брко. — Дај, пофали се. — А какве си ти, чучећи у тој твојој рупи? Ја сам бар видио свијета: Приједор, Сану, Нови, Отоку, Бужим, а ти — гледаш мачки под реп.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Заставо моја, заставо тројна, свијено срце народа бојна, о чему сниваш? Проблаговала с' у лаком сану суморну зиму народног стида, ал' већ и теби пролеће грану, сарајске чини са тебе скида; сунце слободе и крстов
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Сваког је чуда видела Јапра у свом воденом веку, хитајућ дању, журећи ноћу у Сану, моћну реку. Кад би нам тога казала пола, била би пуна четвора кола.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
ДРУГИ ТУРЧИН: Па сад нема ко да му сан протумачи. ТРЕЋИ ТУРЧИН: Већ ако ти не хтједнеш? СТАНА: У сану псето значи злотвора. ПРВИ ТУРЧИН: ’Ма бабо, Алија не рече за псето, него за пашину керушу.
У косе моје свака длачица На хајдучком је расла темену; Па маља она што је у сану Још ове ноћи кожу пробила, И та ми иште страшне замене!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Генија народа у мирном сану убија, Тешке ланце кује и младом и староме; Тамо богату јесен гази, а онде дичне Паметнике, славе народа вечне руши.
Да покојно Сабља-момче Тако само мене љуби К’о то Момче голобрадо, Не би могло ни у сану Мене тако уплашити Да ми срце пући хоће И смртни ме зној спопадне.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
КНЕЗ ЂУРЂЕ: На вас гледи посвећена сени Последњега од српских царева И у сану витешке вечности Вам’ аманет на душу полаже, Осветници царства његовога, Да му круну независимости На грудима
СВИ: Живео дужд! Живео кнез са кнегињом! ПРВИ СЕРДАР: И у сану сам пушку спомињô... ДРУГИ СЕРДАР: Хајд’ сад, Турчине! Ходи, скотино! ТРЕЋИ СЕРДАР: Дођи, да чујеш јеку планина!
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Немо поток бежи — ко зна куда тежи! Можда гробу своме — мору хлађаноме? Све у мртвом сану мрка поноћ нађе; Све је изумрло. Сад месец изађе...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
— ђе у сану гледам на небеса: на небу се, ујо, наоблачи, па се облак небом окреташе, облак дође баш више Жабљака, више твога поноси
Мој ујаче, Црнојевић-Иво, не смијем ти санак исказати, тек ако је сану вјеровати, вјеровати сану и биљези, ја ти, ујо, хоћу погинути, погинути у твоје сватове, јал’ погинут, јали рана
Мој ујаче, Црнојевић-Иво, не смијем ти санак исказати, тек ако је сану вјеровати, вјеровати сану и биљези, ја ти, ујо, хоћу погинути, погинути у твоје сватове, јал’ погинут, јали рана допаст.
под Новим санак боравити — спавати сандал — врста полусвилене тканине сандалије (гаће) — од полусвилене тканине сану — сну сап — дршка сарук — в.