Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Пупавац окрете оном улицом те неколико пута — много пута прошета испред Савкине куће и тамо и амо и сваки пут погледа на прозор и пусти по један уздах. »Шта ли тај лудак шврља једнако туда?
Између многих мисли паде му на ум и то како је вечерас неколико пута прошао испред Савкине куће. »Аха! Зато ли су онолике девојке биле код ње?!« дрекну и учини: »Хуј!
« Брзо изиђе и затвори врата за собом, па хајд онако у плитким ципелама, те по највећем пљуску поред Савкине куће. Окисао као миш, све се цеди вода с њега. Мрак — једва се види ићи. Кашто сене муња. Горе свеће у соби Савкиној.