Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Један нам бог само може помоћи! — Ово овако не може остати. Аја! — Да кажем баби, а она ће ћеди! — Па кажи ти, Селена! — А што ја? — Па је л' ти казала да си јој украла белензуку? — Е, а зар теби није казала да ти је муж дивљи поп?
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Тумараше, вако зипараше: „Амо, купуј народни новина, Све шенице, да те је милина, Драгољуба и други цветова, И селена народни листова!
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Обнови се дивска снага, ал' не види дана бела, светови се крећу грудма, ал' селена сунца нема. Од подвика Филишћана привиђа му с' битка света: „Кô је јунак”, див загрми, „са Самсоном да с' огледа?
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
садини, Мома шеће стасаста, У облику красаста; Бела, мека кожица Мајчина јој кошица; Место лишћа зелена На њој леја селена, Млађаност га садила Те лепојку младила, Њим се она огрће, Срца на се обрће; — Место цвећа бељана Њој невиност
кованице у последњих пет стихова Приче: пељана — од рватског упиљана, урађена, очишћена, дакле чиста; селендиву — од селена справљену диву, тј.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
ЧЕТВРТИ СЕРДАР: На ону скотску, турску крв!... ВЛ. ВАВИЛА: Вељи је господ, децо! А милост му је као селена — По световима собом створеним Светове ствара, нове милости — Над громовима бди и муњама; А народима и владарима
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
угледним биљкама у миту и религији (кроз помалено село не може се проћи од момака и девојака и од цвећа свакојака: »Од селена и од калопера, Од босиљка и од трандовиља, Од кадиве мале и велике И од оне питоме ружице«). Такво место т.