Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Кад је већ близу био, он узе кресиво, стаде иза једнога грма, па је онде кресао. Затим узе један омут сена и махаше њиме по ваздуху дотле, док се није почело пушити.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
пловеће крошње шљива Доле дише мој вранац, вран се пресијава, Шта ли то њему сна и спокоја не да Лети ветар пун сена, мој вранац не може да спава Чувај се вранче да те она не погледа Дошла је, с белим шеширом, кроз грање, У зори
Разноси ветар стогове сена, она сад спава, Мала бакља пшенице у ветру пуцкета Све, шýмом и дрхтањем, ватру подражава Она је празник, недеља
Ни сребра ни злата, ни брашна ни соли, ничег нисмо нашли, а душеке, а јастуке, а перине, а сена, све смо бајонетима изболи!
Нападају ме мрави, рука ми се до лакта црни од мрава! А мени се спава! У села нам ујахују војници, пале сена, хватају гуске и патке, на друмове изгоне стада оваца и крава! А мени се спава!
ПРЕКО СИЊАЈЕВИНЕ, БЈЕЛАСИЦЕ И КОМОВА На изласку из шуме сретоше ме три стога сена, као три шубаре, накривљене на три главе, на три главе три путника, који силазе у мрачну зимску земљу.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Муја алај-бег у Уровцима казује о томе овако: „Кад се — вели вратимо из Болеча, а ми од Батал-џамије натоваримо помало сена на коње, покријемо одозго са покровцима, да се чине товари, свежемо на првога коња звонце, и водили смо коње до
и на пет дана одгодио, нека остане док видимо шта ће на Свилеуви бити; но велим да ја уз пут испод Ваљева ово чардака, сена и сламе замунђам, нека она пасја вјера зна да хоћемо да палимо”. — „А ти дела то, кнеже!
Али ово је овако било: када је Грбовић преко Колубаре врло доцкан од нас отишао по мраку, нађе турска сена и сламе и чардаке по сата испод Ваљева и све попали, пак се врати у Жубер у своју војску, пак без бриге и он покладује
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Сава и Никола узеше своје завежљаје па одоше навише у село. Симица испреже мркова, тури му једну руковет сена, па уђе у механу да попије она два гроша што су му учитељ и писар на ракију дали; а већ — ако затреба, моћи ће се још
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Станко корачи унутра. Насред воденице горела је ватра. Крај ватре једна поњавица и мало сена — то је била постеља воденичарева. Крај мучњака стојао је човек, сав бео од паспаља. Станко га познаде и приђе му.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
ПОЕЗИЈА Мирна као мрамор, хладна као сена, Ти си бледо тихо девојче што снева. Пусти песма других нека буде жена, Која по нечистим улицама пева.
чујеш из даљине, То још она збори у теби дубоко — У самотне ноћи, кад жалосно шуме Реке пуне звезда, горе пуне сена... До слуха та песма не допире њена, Но душа је слути, чује, и разуме...
И негдашњег срца, никад неречена, Притајена, тамна, реч хтеде потећи... А кад пође као безнадеждна сена — Никад можда нисмо били ближе срећи. ВЕЧЕ Мре потоња светлост и постаје смеђа, Октобарско сунце гасне иза хума...
Од прошлости је душа направљена; Слике су по цвећу зрак сунца од јуче; Од свачега је пала нека сена; И усахле реке и сад негде хуче.
И кад најзад падне задња страшна сена, Знаћу неумитног очајања радост: Да има сто срећа, али једна младост; Стотину љубави, али једна жена.
Ни семе у бразди, ни стопа на путу, И како је тешка сена коју вучем! Канда туђе срце бије у мом куту? Све светле палате живота под кључем!... Вај, колико пута умиремо?
Још везаног воде старца Вујадина, Пеција и Голуб сад су прах и сена, Петра Мркоњића покрила је тмина: Светла је легенда на трг изнесена.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
све пуне, свуд кожна канабета и столице; кујна пуна бакра; башта велика; велика штала пуна коња и крава; авлија пуна сена и сламе. Види се да нема ни у чем оскудице.
Африка
Доста даље нова животиња, боје прљавог сена, издужена и главата; пре но што би човек могао утврдити каква је, заклања је висока трава.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Ситница је то била у мору сећања, али му је била драга и сачувао је у сећању, заувек. Међутим, слике брда, сена, шума, настављале су се, и даље, у мраку, у бунилу, кроз заспалог, и полубудног Исаковича.
Није Трифун био напит, па да је претурио ту удовицу, негде, изненада, иза пласта сена, него је доводи у кућу, на срамоту деце своје, у кућу где му је живела жена.
У једном, лево, била је читава пољана, за вршидбу, а на њој су се сушили и димили пластови сламе и сена, и гризли сапети коњи.
Имала је велике, тамнозелене, очи. Осмех необично топао. А око лепог, бледог, лица, бујну косу, боје поруменелог сена. Облачила се као баштованка Двора.
Тих дана, на денунцијацију Хорватову, против ђенерала Шевича водила се нека истрага, око неке крађе зоби и сена, и неких других рачуна.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Кућа беше опкољена дубоким јарковима, оборима и пластовима сена, чији се мирис, на сунчању предвечерја, топио и пролазио не само кроз блистав ваздух, већ и кроз врући, спарни набој.
У логору нико није ни сањао нашто се спремају. Стражари иза шатора, кола, великих стогова сена и сламе, пропустише га спавајући стојећи, наслоњени на пушку, као пастири на своје мотке.
ето, Подунавски полк, опет, утону у грају и дреку, међу шаторима, разносећи у својим разбарушеним косама влати сламе и сена, миришући на лој и барут, мажући своје ноге, ножеве, пушке, фишеке, каишеве, од јутра до мрака, вежбајући при том, пре
повлачили су за собом дуге редове дрвета и жбуња, дуж реке, а на узвишицама и утврђењима Француза, виде велике стогове сена и шаренило покошених и попаљених њива, разних боја, бакарних и жутих.
спарну, натмуреност јутра, пројахавши поред ергела Беренклауових, великих наслага руда и точкова, џакова и пластова сена, крај укопаних топова, кроз разваљене плотове и посечене воћњаке, на једној благој узвишици.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
(Вук, СРј, ИИ, с. 1005) — Отуд брег, одуд брег, а у среди Алај-Бег. (Новаковић, С., СНЗ, с. 41) — Пуна буква сена и у сену месо. (Новаковић, С., СНЗ, с.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
Погазе ли коњи најездни властеоска сена или царска жита, да се погнају у царске ергеле. Погазе ли кудељу кудељнице сироте, да им се забије трње у копита, да
баца, да је запахне мирис зоби и ражи, воли да с пролећа осване у цвету трешања и јабука, земља чезне да је стоговима сена и сламе зими утопли људска рука.
За маште њине сунцем опаљене, и тајне мирисом сена запахнуте, за себарске жене, за урамљену у нетачна сећања ноћ љубави и ноћ порођаја, за оно од чега им крај
За нејака створа кога мати остави украј стога властеоскога сена, властелских крстина, на милост и немилост туђих душа.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
то јато оставља на песковитом дну, мале сиве мрље долећу носећи са собом талас мириса старе пијаце; мирис осушеног сена, мирис ужеглих јела која се зову бамије, која се зову шиш-ћевап, која се зову соган-долма, која се зову паче...
После уђем у полутамну шталу, право у топли дах влажних крављих њушки. Ту је, опет, воњ трулог сена и амонијака. Понекад ми много недостаје тај мирис.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
ВИИ Нада мноме лисни дрва своди, дугачко им се већ отеже сена; Надо моја, ваљда ниси пена, Која чезне, теке што се роди.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
колективно самоубиство бацајући се наглавачке у ушће Саве у Дунав; гледао вас некако онако, у мирису тек покошеног сена, балансирао по најопаснијим оградама Калемегдана над понором од два и по километра, а после вас водио на игранку „Код
) што се мене тиче, даме и господо, ја бих увек живео овако као што сад живим, ма која река да је у питању: Сава, Сена, Нева или Нил! Ту се затим поставља и питање, како ви то зовете, националне припадности?
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
горске, ревностан чувар, вратар и војник станова сточних; часно је бити сведок у трену заранка летњег, када се сена, сламе и баште Господом застру; часно је бити, Звездо у челу столова Горњих, путник по ноћи воћке кад праште.
Тек листак жут сам међу иноцима. Кривуда писмо: рука ми је брена а иницијал сенина је сена, без јечмен-класја присећања трина. У псалтир-ткању слово иже свело. За словну румен залази ми тело.
- Гласом у срми, односно шоком, гором загрми михољски светац. Кроз нерв ружичаст, а надахнута, плане силина, што сена гута и руши свераст. У седмој строфи зине белина, тек дотакнута. - Ту су утваре, јазбине, ждрела, мрачне провале.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Та кућа, веруј, обиљем сја. Поћи ћу, крадом, да видим, ја.“ ВУК Пожури лија, нечујна сена, паперје меко нога је њена. Док јури тако уз гробни мук, пред њом, на стази, створи се вук.
“ А када лети сунчана жега са свију страна легне врх грана, прљи га свега, храстова сена на земљу слети, на трн се свије, по њему леже, чува га, крије, док сунце жеже, до првог дашка вечери свеже.
А храст се шири, шушка, шумори, док сунце пржи, пали и гори. По пустом друму сена пуже, прекорно шапће: „Еј, Ћиро, друже, да ниси био тако зле воље, било би боље. Ја бих те чуво, у својој сени.
Зашто ме мори у јесен туга? КРАВА: Шаљу нам јесен добри богови, куд око бациш — сена стогови. Прикане драги, мајка ти здрава, је ли ти жао што ниси крава, под овим сунцем најлепша справа?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Опет ме упутише даље... Као да сам се мало уживео у околину... Застадох пред шталом одакле ме запахну мирис сена и амонијака, подсећајући ме на живот у кадру. Коњи су били нешто узнемирени, чуло се трупкање ногу и рзање.
Војници су журно прилазили, вукући на ногама гломазне жуте чизме, носећи собом мирис штале, покошена сена и нафталина. Већ су запамтили и своје место. Команда паде и звецнуше мамузе. Тајац.
Отвор је био према страни где је топ. У мрачној земуници, испуњеној мирисом буђавога сена, проводили су војници дуге ноћи. Преко њих су скакутали неки жапчићи, а над главом у оној шаши су шушорили миши.
А села, њиве и ливаде букте у пламену и дим обавија напуштену земљу. Сељаци пале својом руком стогове сена и сламе, пуне кошеве кукуруза, да не би пали непријатељу у руке.
Јесење сунце је благо миловало, а ветрић ћарлијао, разносећи мирис окомишаних кукуруза и зрелог сена. Коњ је чупкао травицу и трупкао ногама.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
опази да је Љубица пустила своју децу кући и он пусти своје ђаке, па се завуче у своје прљаво сопче, у коме беше сена и ђубрета довољно.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Пружиле се равне ливаде, покошене и у пола попашене; нема пролетњег зеленила, али зато видиш огромна сена, по десет-петнаест, па понегде и двадесет у гомили.
Како ли ће лепо да урани своје миле вочиће, своја говеда и овце!... По ливадама бели се и шарени стока, а около сена скупила се гомила чобана. Стока пасе, а они се играју клиса.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
А међутим то не беше трење, него сатирање. Једна гомила чини другој свакојаке пакости; сече шљиваре, пали сена, обаљује плотове, развлачи посечене забране. И стока и живина поче да трпи откако се пробудила та свест у селу.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
његовог коњића кришом, да нико не види, иза куће увела и тамо у крају баште за неко суво дрво привезала, да уз нарамак сена или траве дрема, чека, док његов газда посвршава одређене послове: довољно насече дрва, са чесме у великим судовима
Из средине саме чаршије јасно се назирало како по улицама, иза кућа, штрче пластови сена, сламе. Горе, у ваздуху, као неке грдне тице везане ужетом за своје дугачке вратове, црнели су се ђермови од простих,
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
То њега омете, те се одоцни, али ипак побегне, но сунце ухвати. Он се зарије под пласт сена, али дође бик те преврне пласт, и он се растопи.
Крава мени рече: — Ево има три године дана Како нисам окусила сена. Ја одох пласту, Да ми пласт сена да, Да ја сена крави дам, Да ми крава млека да, Да ја млека старцу дам, Да ми
Крава мени рече: — Ево има три године дана Како нисам окусила сена. Ја одох пласту, Да ми пласт сена да, Да ја сена крави дам, Да ми крава млека да, Да ја млека старцу дам, Да ми старац штап да, Да истерам врапца
Крава мени рече: — Ево има три године дана Како нисам окусила сена. Ја одох пласту, Да ми пласт сена да, Да ја сена крави дам, Да ми крава млека да, Да ја млека старцу дам, Да ми старац штап да, Да истерам врапца Пипца из бобца.
Ја одох мачки, Да ми мачка маче да, Да ја маче пласту дам, Да ми пласт сена да, Да ја сена крави дам, Да ми крава млека да, Да ја млека старцу дам, Да ми старац штап да, Да истерам врапца
Ја одох мачки, Да ми мачка маче да, Да ја маче пласту дам, Да ми пласт сена да, Да ја сена крави дам, Да ми крава млека да, Да ја млека старцу дам, Да ми старац штап да, Да истерам врапца Пипца из бобца.
Ја одох браву, Да ми брав сала дâ, Да ја сала мачки дам, Да ми мачка маче да, Да ја маче пласту дам, Да ми пласт сена да, Да ја сена крави дам, Да ми крава млека да, Да ја млека старцу дам, Да ми старац штап да, Да истерам врапца
Да ми брав сала дâ, Да ја сала мачки дам, Да ми мачка маче да, Да ја маче пласту дам, Да ми пласт сена да, Да ја сена крави дам, Да ми крава млека да, Да ја млека старцу дам, Да ми старац штап да, Да истерам врапца Пипца из бобца.
жира браву дам, Да ми брав сала да, Да ја сала мачки дам, Да ми мачка маче да, Да ја маче пласту дам, Да ми пласт сена да, Да ја сена крави дам, Да ми крава млека да, Да ја млека старцу дам, Да ми старац штап да, Да истерам врапца
Да ми брав сала да, Да ја сала мачки дам, Да ми мачка маче да, Да ја маче пласту дам, Да ми пласт сена да, Да ја сена крави дам, Да ми крава млека да, Да ја млека старцу дам, Да ми старац штап да, Да истерам врапца Пипца из бобца.
браву дадох, Брав мени сала даде, Ја сало мачки дадох, Мачка мени маче даде, Ја маче пласту дадох, Пласт мени сена даде, Ја сена крави дадох, Крава мени млека даде, Ја млека старцу дадох, Старац мени штап даде, Те истерах врапца
Брав мени сала даде, Ја сало мачки дадох, Мачка мени маче даде, Ја маче пласту дадох, Пласт мени сена даде, Ја сена крави дадох, Крава мени млека даде, Ја млека старцу дадох, Старац мени штап даде, Те истерах врапца Пипца из
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Или ушетам дубље: у таван с тмином Промолим главу и пратим игру сена По гредама и низу прашних гоблена Већ пробушених, крпљених паучином.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Никола стење и ваља главу по узглављу од сена, нож је испод главе, осећа га, види, чује му глас, шкрипав у ребрима, крцкав у хрскавицама, а нема снаге да га узме и
Поче да одгрће сено: отићи ће капетану у срез и изјавити да он нема никакве везе са очевим злочинством. Извуче се из сена, устаде, мрак му у таласима налеће у очи и пуни главу, он се клонуло свали на гомилу ливадске отаве, јер једини се он
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
“ Ј. Јовановић 3мај XXВИИИ Болна лежи, а нас вара нада: Оздравиће, оздравиће млада! Наша нада - сен празнога сена! Поседасмо поред одра њена. Ми и сену верујемо слепо. - Она моли: - „Причај ми што лепо!
Мир... Свуда је подне. Ј. Дучић XЦВ МОЈА ПОЕЗИЈА Мирна као мрамор, хладна као сена, Ти си бледо, тихо девојче што снева. Пусти песма других нека буде жена Што по нечистијем улицама пева.
Ал' не! Не видим од тога ни сена; По твоме лицу радост се разлива... И свршено је! Ти си сада жена Проста ти била моја љубав жива!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Натовари пуне канте паприка, купуса, лука или сена, и крене ноћу клисуром кроз Јелицу. Ноћ тиха. По белом, од месечеве светлости и прашине, путу, вочићи одмичу сами,
енглеска болница и неколико наших магацина хране пред којима су огромне камаре сандука од пексимита и велики пластови сена били наслагани.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
дворишта, да се човек слободно обрне, а око понеке подигнути су у пространу дворишту кошеви за кукуруз, стогови сламе, сена и шаше, кошаре за стоку и остале потребе добре земљоделске куће.
Ту се, у том стешњеном и густом зеленилу, нејасно оцртава по који кров од стаје, по неки стог заостала сена, тамни се понегде кровина иа кошари, на качари, а над целом том групом извио се у ведро небо вити јаблан, па трепери и
У оној магластој тамнини кућа им изгледаше као пласт сена, развршен и развучен. Примакоше се уз брвна, неки наслонише ухо : тишина... све спава здравим јутрењим сном...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— Ето што плачем, скапаше ми овце без сена. — И ту јој поприча како га је отац отерао, како му ни пара ни сена није дао, и како му на пролеће мора сву стоку живу
— Ето што плачем, скапаше ми овце без сена. — И ту јој поприча како га је отац отерао, како му ни пара ни сена није дао, и како му на пролеће мора сву стоку живу да врати. — Е лудо моја, па то је ласно, — рече му девојка.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Кристифором, продавцем дрва за потпалу из Ратерфорд парка, одлучио сам да прихватим његову понуду да радим као косач сена у току лета на пољима Хакенсака.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
а другом показујући на крцате житнице и пуне торове: заповедај, царе, дао је Бог за јунаке пива и јестива, а за коње сена и јечмена... И тако даље што је потом било. Све излази пред очи.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Још маличак пак ћу видет’ собу црну!“ У томе маличку у пламен насрну, — Пак нестаде и ње и њезина сена И лудила њена. »Јавор« 1893. БАБИН САВЕТ Ако волиш јаја јести, Не смеш клати коке своје. Без кокошке нема јаја.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ЈОВАН: А крава да цркне од глади; зар јој не треба дати сена? ФЕМА: Крави сена, ух! ух! (метне мараму на нос) ала смрдиш! Анчице, Анчице, дај мало ватре да се окади соба.
ЈОВАН: А крава да цркне од глади; зар јој не треба дати сена? ФЕМА: Крави сена, ух! ух! (метне мараму на нос) ала смрдиш! Анчице, Анчице, дај мало ватре да се окади соба.
Иди украј, не могу да трпим смрад од тебе. ЈОВАН: Само што сам дао крави сена, а како је било кад сам спавао у штали и с вама заједно јео? Па знате л’, мајсторице, онај наш бели мачак... ФЕМА: Ју!
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Чега има људског у патњи? О чуј Дан одјекује. Непокретне звезде стоје. Празне руке празно срце пуста сена И нема мене ал има љубави моје.
не пробудих; Шта то видех, шта то сањах, па сад лудим, Аскетска ружо, сени оплођена Цветом, крв ти зајмим, а сам бивам сена. Ту нема сунца, јер све собом зрачи Место узалуд покушано.
Краков, Станислав - КРИЛА
Сипљива кобила је бректала. Код неког села претрпаног балама сена и муницијским сандуцима сео је у мали камион, кога је терала подшишана Енглескиња.
Петровић, Растко - АФРИКА
Доста даље нова животиња, боје прљавог сена, издужена и главата; пре но што би човек могао утврдити каква је, заклања је висока трава.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Гле какви су ми се коњи начинили, а били су као лопта угојени. Ноћас идем из Јовановца. На путу нигде сламке сена. Левак ми обосио, а немам гроша у кеси да га поткујем.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
ИИ Болна лежи, а нас вара нада: Оздравиће, оздравиће млада! Наша нада, — сен празнога сена — Поседасмо поред одра њена. Ми и сену верујемо слепо. — Она моли: „Причај ми што лепо!
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Зрелост једрог дана празна му је сена, Нејасних облика једно Ново чека, Скуп раскоши, сунца, нестално ко пена. — и одједном он се страшћу зацерека.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Герилска борба против Турака води сена целом подручју насељеном српским становништвом, и то у два вида: хајдучком, унутар окупиране земље, и ускочком, у
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Први навиљак сена баца се у воду текућицу (СЕЗ, 17, 107): ово је, извесно, жртва прецима, чије се душе често замишљају у реци ((в.
Обично се прича, као αιτίον ‹= узрок, повод› за уздржавање од рада, како је неки човек тих дана радио око сена, па ударио гром, или дунуо ветар па однео и њега и с. На Мишји дан (27.
указује и обичај у Доњој Лепеници да стари сват (или девер) прстенује снаху пошто је наведе на ћилим стављен преко сена (које су војвода или домаћин прострли уврх совре) и обрати се присутнима: »Опростите и благословите, куме и сватови,
). И у Каставштини верује се да је мрак дух: »велике ноги има, велике ручини на главе, нима образа«; »тапа кô да би сена, пак га ни чут кад ходи«; »чловека само зграби и несе га ћа«, али не »ва тујо«, и не чини му зло (ЗНЖОЈС, 39, 1957,
Ћипико, Иво - Пауци
Рого, брат лугарев, пјева на вас глас; до њега је стари Анте Рајић, а иза балдахина једва сена штапу вуче отац му. Он, кад угледа сина да стоји на ногама, кретом руке и пријекорним погледом опомене га да клекне.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Мимо нас у правцу Куле пролазе дуге уморне поворке себарске кљусади, натоварене пластовима сена. Друга поворка с празним самарима враћа се одозго једва се размимоилазећи с овом која иде горе, на стрмој, узаној
погледали доле, у непрегледну бару жуте и прљаве водурине из које су вирили врхови кровова њихових кућа, рогаџе врхова сена, поцрнеле крошње воћака. Вода је дремала, лења и непомична, изнад плодне вратимљске земље.
ме је толико изненадило да нисам имао времена да се приберем, а она је наставила: колико на Кули има жита, воде, сена, сувога меса. Па онда: колико има оваца, говеда, коња, живине. Гледала ме је хладно, гордо, господствено.
Богдан Наше залихе воде и хране полако се топе. Пшенице, јечма, ражи и овса има још најдаље за две недеље. Сена за једну, ако задржимо садашњи број стоке. Дадара је наредио да се почну клати говеда и овце.
А онда, настави да сипа псовке иа мој рачун, да на мене сваљује сву кривицу због тога што немамо довољно сена, као да није била поплава и као да он није, барем половину од онога што смо скупили, погорео осветљавајући бедеме.
Матија Испео сам се на шталу да бих збацио неколико нарамака сена коњима. Био сам замишљен, па у први мах нисам ни запазио једну младу жену што је лежала на боку.
Стока ће од таквог сена измршавити, краве засушити. Црни дани надвиће се зимус над Вратимљем. То кажем, а остали одмахују главама, нико да се
и мрцварење дугих путовања, отечене ноге од пешачења, снегови, кише, олује у дивљим крајевима, спавање под стоговима сена, подозривост људи према непознатим одрпаним скитницама, кукумавчења пред прагом за комад плеснивог хлеба.
али у свим местима у којима сам био по неком послу, у свим собама, колибама, шталама, земуницама, шумама, стоговима сена у којима сам спавао, на сваком новом коначишту наилазио је Црни Стеван као да хоће да ми покаже како је свуда са мном
Причало се да су сватови, тумарајући по мраку за несталом младом, нашли њу и Дадару у разбуцаном пласту сена. Како ју је Дадара тамо одвео, каквом чаролијом, то никако не могу да одгонетнем.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
А после, кад одрастосмо, раздвојисмо се: она у свој дом, сељачки, ограђен гувном, стоговима сена и чопорима паса; ја у чивлук, млади бег, опкољен старим крезубавим ханумама. И она у њену цркву, ја у моју џамију.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
последње време видим на њој неку промену, неки мали пркос; усићи се, не одговара или извлачи речи као ћудљив коњ влаће сена... Истина, од оне несреће јој је остала мана, и што је старија то јој све више смета...
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
— »Ти си магарац«, одговори му Санхо Панзино магаре. »Код два пласта сена цркао си од глади, јер си с твојом филозофијом памет изгубио.
Али тако је кад магарац оће да се плете у ствари које за њега нису. Бестрага са свом филозофијом! Пласт сена боље доликује магарцу него да зна дишпутирати као Аристотелес.
представио је себи једног магарца, или, школски говорећи, преобратио је своје сушчество у магарца, између два пласта сена стојећа, и био је тврдо уверен да овакав магарац не би ни од једног ни од другог пласта јео, него би скапао од глади,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Те ноћи небо је било ужарено од огромних ватри позади нас. Фабрика у Обилићеву горела је. Стогови сена, растурени по пољима, пламсали су... А путем су шкрипала кола и разлегала се псовка људи.
Стависмо новац у ћебе, један војник дохвати крајеве и као врећу пребаци преко рамена. Отишли смо код пласта сена и ту је настала погодба. — Ови или немају појма о вредности новца, или нас уцењују...
И тако осамнаест пута. Укупно хиљаду осам стотина сребрних динара за пластић буђавог сена. Коњи непрестано падају. Ствари се претоварују на јаче коње, или се сандуци остављају покрај пута.
Још више лево је кочоперни Катунац, који се из равнице нагло извија и подсећа на неки огроман пласт сена. Негде је позади Гривица...
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Зар си ти била за овакву хаџијску, домаћинску кућу? КАТА (болно, прекорно): Ох, човече... ТОМА (устреми сена њу): Ћут! Сад те заклах! Уста да имаш, а језик да немаш! Ти! Таквога сина имаш.