Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Ишли су поприлично, све неким странпутицама некуд су заобилазили... Он се вољно покоравао. Најзад виде он у густој сеници шумској потуљену ватру и помисли: ту смо... Још се више уверио кад је видео неке сенке што се мичу по ноћној хладовини.
јуначки Синђелић, погибе тако јуначки да му и бог позавиди; Делиград ће скоро пасти Турцима у руке; Кара-Ђорђе бије на Сеници, али која вајда што бију и он и Вељко кад нас је сила сколила... Ја морам још данас у Лозницу.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Отиди насамо к њојзи, те у уши проговори тој словесној сеници, зготови ми са слушањем јој од тебе беседу, мој улазак у њу.