Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Онда би знала шта је сласт и храна!” То изрекавши, залети се к једној сеоској кући међу кокоши. Сељанин, који га давно с пушком вребаше, пукне на њега, и пребије му десно крило, веже га јоште жива
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Газда Рака махну главом, учини: »Хм, хм! ђаво дете!« па окрете наниже, преко Илијине њиве, доле сеоској механи. Ту затече Симу, испсова се опет с њиме због оне потре и рече да ће га тужити капетану ако му данас не донесе
ведрице, каце, бременице, вучије, чаброве, столице, столове, лотре — готово сваку дрвенарију што треба једној кући сеоској. Па и отуд му пада лепа парица.
Баш некако пред сами Ђурђевдан седе у механи сеоској: Видак, Веса, Голуб и Бора и још неки пријатељи. Док ето ти и Среје.
« Међутим, »велики ћуран« и сутра брбља деци сеоској кад прођу поред авлије попове па му звизну. Па још, поп Вујица ће увек рећи и лепу реч за учитеља Грујицу.
— гонити говеда или овце лагано да могу да пасу пезевенк — неваљалац пећенка — врста пушке планинка — жена која у сеоској задрузи рукује млекаром и продајом белог смока повесма — количина лана, кудеље, памука или вуне која се меће на
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Наиме, у сеоској задрузи поштује се древно начело по коме се послови деле према способностима, снази и знању задругара, а пре свега
он мора бити вешт, окретан, мудар, способан да заступа и брани интересе своје велике породице и да ужива углед у сеоској јавности.
У српској сеоској култури важи као аксиом: „Мушка је страна свакад претежнија од женске“, пише Милићевић.²⁵ Ово неписано, свето правило
У нашој традицијској сеоској култури једно од доминирајућих васпитних средстава јесте и грдња (псовка). Како каже један извештач, „деца се овим
“²⁴ И мала помоћ детета на селу веома је драгоцена и по свом значају велика. Милићевић каже да у сеоској породичној задрузи деца оба пола „чим мало одвркну, почну пристајати уза старије, и причувати се пословима који њих у
У нашој традицијској сеоској заједници заједничка активност вршњака одвијала се кроз рад и кроз игру. Дечје игре. Традицијске игре део су народне
Традиционалне дечје игре у нашој сеоској култури најчешће се збивају на неком пољанчету, на простору омеђеном каменом или линијом уцртаном на земљи.
Време у току године када се највише приповеда у нашој сеоској култури јесте зимски период, „од Божића до завршних поклада“.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Умро је у Београду 4. августа 1908. године. Домановић је радио на сеоској приповеци и на политичкој и друштвеној сатири. 1899.
Милорад Петровић је сеоски песник као што је Јанко Веселиновић сеоски приповедач. На сеоској поезији у српској књижевности мало се радило: у том правцу могу се забележити ранији покушаји Јована Суботића и Јована
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
“), па се свом душом предавала свему ономе што сеоској дјевојци доноси и обећава красна света Недјеља, заштитница грешног женског рода.
Свој завршни, славни сукоб, због кога се прочуо надалеко у нашем крају, дједов камарат извео је у сеоској биртији, оној преко пута основне школе.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Љубица се већ тако навикла на његове походе, да их у извесне дане и сама очекује, постале су јој чак пријатне. У овој сеоској самоћи човек се радује кад добије прилику да с ким измења мисли.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— рече ми и упути се к столу, на коме беху разбацане некакве хартије, ђачки прописи и разна учила, као у свакој сеоској школи. Ја претрнух. Сад ми тек дође у главу ко је ово и шта ме чека.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Тако се отимала од немаштине и глади, а дао Бог — сеоској души не треба много: комад проје и главица лука задовољава потпуно њене потребе и навике.
танка, шиљаста, напред истурена брадица, која је, док је Мара девовала, без сумње, улевала необична и страсна осећања сеоској момчадији.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Сваке сриједе и недјеље ишли су момци из куће по заповијед сеоској стражи. Кад год би момци дошли са заповиједи дома, питала их баба: — Каква је, дјецо, запосвијед?
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
А кад та љубав нестане и држава мора умрети. То сам научио од неписмених сељака у Идвору. Мој учитељ у сеоској школи у Идвору никад није био у стању да на мене остави тако дубок утисак као људи на комшијским поселима који су
А кад та љубав нестане и држава мора умрети. То сам научио од неписмених сељака у Идвору. Мој учитељ у сеоској школи у Идвору никад није био у стању да на мене остави тако дубок утисак као људи на комшијским поселима који су
Око баште је висока ограда, а недалеко од ње младићи и девојке Идвора играли су коло на сеоској ливади а старији људи су их посматрали. Одједанпут неко је закуцао на дворишну капију и мој зет јује отворио.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Штавише, на тој се периферији јунакиња суровим стицајем околности обрела у њој туђој и за њу погубној сеоској култури. Дакле драма Софкина, у крајњем изводу, није ни само породичнога, ни само индивидуалнопсихолошкога реда него
Они су, с једне стране, саображени с обичајним правом у пчињској сеоској заједници, али зато противрече схватањима туђе, управо Софкине средине, која то право не познаје и не признаје.
у томе има пишчева полазна, сасвим натуралистичка теза о психофизиолошком изрођавању у обема породицама, варошкој и сеоској. Невоља с њом није у томе што ју је Станковић нејасно саопштио, него, напротив, што ју је превише истакао.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
14. августа 1854. Милица Стојадиновић Српкиња НА СМРТ једној лепој сеоској девојци умрлој 2. марта 1855. Твоје се друге купе, Ој, лепа дево ти, Рузмарин цвеће сваку Кити зелени.
” Очевидно, њој није годио овај живот „теставних руку”, и она се на њега чешће жали. НА СМРТ ЈЕДНОЈ ЛЕПОЈ СЕОСКОЈ ДЕВОЈЦИ (стр. 277). Текст је узет из књиге Песме М. С. Србкиње, ИИ, Земун 1855, 108—9. Први је на њу скренуо пажњу Ј.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Тако се, на пример, у бајци о Пепељузи сусрет с царевићем догађа у сеоској цркви за време "летурђије". Типска структура бајке о одласку главног јунака у далека пространства, где треба да изврши
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Корнел Влаовић опомињао је сина Марка: — Претерујеш са удобностима. Кад се у сеоској кући почне живети сувише господски, да знаш, или страдају огледала и столице, или синови и кћери.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
'' — ''Отишô је, реци, На небо, за вас да набере звезда''... 1913. СЕЉАНКА Снег пада и веје. У сеоској луци Све је пусто. Само, као сенка тупа, Низ пртину уску, са штапом у руци, Погрбљена, бледа, једна жена ступа.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Јованче кришом намигну на Стрица што је имало да значи: — Истину си казао, донио је пушку. Два-три дана касније на сеоској крчми освану страшан оглас потписан од њемачких власти: ...
Стајали су тако на ивици шуме, уплакани, озбиљни и тихи, одавали су посмртну почаст својој скромној сеоској школи, док је по њима падао гар и прашина од бомбардовања, горки прах рата, разарања и смрти.