Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Лако су летели прсти његови по струнама... И изви се звук и затрепери над главама њиховим. Али, иако беше сетан, он није душе сламао... Чудни су звуци гусала! Они цy као рањеник на самрти, који те издишући преклиње да га осветиш...
А... они тај посао знају!... — Алал им вера! Настаде веселе. Јело се и пило до миле воље. Једини Станко беше нешто сетан међ дружином. — Шта је, Станко? — упита Заврзан веома раздраган и весео. — Што си се ућутао, брате?...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Њен је корак био Кô корак самоће, нечујан и сетан. Бесмо тако тужни; нас тишташе тихо Исти јад без суза и бол истоветан.
Пољубац њезин беше тих и ледан, Мраморни пољуб; а коса јој плава Одисала је сетан мирис један Бокора ружа који доцветава.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Умреће и прежалити неће што га није ил’ купио ил’ украо. Зато је сада сетан, лула му се угасила, и поглед му блуди по пустом вашаришту.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Био је виши, главом, од Костјурина, али, онако лак, танак, са погледом који је сад био сетан, сањалачки, Костјурин се чинио врло лепог стаса, и врло лепих очију.
Исаковичи су се згледали и смејали свом рођаку. Павле је био сетан и невесео, видев, колико је слугерањство, у понашању према Костјурину, не само код Шевича, него и свих других,
Теодосије - ЖИТИЈА
И тако сетан цео дан тугујући иђаше. Када је дошла ноћ и када је легао да се одмори, гора мислена и света, гора Божија, гора зелена
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Лирска плима најчешће расте у самим завршецима понесених одељака, где се јавља као сетан закључак, као вапај или успомена на „незаборавна плава самарџијина времена”.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Таку реч је Радивој зборио, Мутно лице мало разведрио. Беше л' сетан баш зато заисто? Је л' му срце као лице чисто?... Бар Милета мисли да је тако.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ Полако иде дедица Триша, простире кожух под први дрен, па гласно зевну, а онда леже с руком под главом, сетан и снен. У пољу дотле Жућа и Тоша стали, не чују са млина хук. „Шта ли је са њим?
У сваком лову, игри и борби тај ти је био спретан . . . Кад прошлог лета, приметих јасно, постаде Жућа сетан. Поваздан ћути, па истом пита, очи му тужно круже: — Некад је било толико паса, куд ли одоше друже?
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
КАО БАЈКА Хтео бих једну ноћ кад месец куња, Плачеван, кржљав, без сјаја и боје, А земља има сетан мирис дуња Што месецима у прозору стоје; И све да буде тужно, све да буде Као да свуда јече болна деца, Растапају се
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
наших патња и весеља, Нада мном ће, као чар усана медних, К’о лелујав, меки сјај висина сферних, Лебдети и тада сетан осмех једних Очију бисерних.
видим, ти си најлепше јединство Свих мојих снова од њиног постања; На лицу твоме још сија детињство, У очима један сетан зрак сазнања.
И сада је драг Тај спомен, тако оживео, сетан; Изгледа да је тренут истоветан. Јер цвећу и сад тепа ветрић благ, И мирис спомена по земљи се креће К’о најлепши
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Пољубац њезин беше тих и ледан Мраморни пољуб; а коса јој плава Одисала је сетан мирис један Бокора ружа који доцветава.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Са далеког пута уморан сам сео, Не би’ л’ санка нашô, сетан, невесео. Повило се цвеће, полегла је трава, Али мене санак давно избегава! Сила се је мисли врзло по памети...
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Очас, ту пред огледалом, научио је Милан неки нов, блед осмејак, час сетан, час мало арогантан. Са овим последњим осмејком на лицу запитао се сутрадан у себи: „Математика?