Употреба речи севала у књижевним делима


Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Њене обрве дигоше се на крајевима, а угнуше на среди. Очи се још јаче отворише. Из њих је севала тама. — Видите ли моју руку? — рече помоћник, машући руком испред болесника, а гледајући у мене.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

И пре је за мене владао мрак. Али, у дубоком мраку, понекад, севала је муња. Сад је настао непрекидан, потпун, црн мрак. У блеску оне муње стицао сам чудну веру у себе.

Црњански, Милош - Сеобе 2

крвника седела, као бабе, зато, што су били остарели и заблесавели, а да не би били седели тако, да им је младост још севала из очију. Нека уосталом Паја каже: шта говори море? Павле му онда, мирно, рече да не ваља смејати се старцима.

Корачао је, као да игра, у тесном, белом, кожном, килоту. Чизме су му светлеле. Сабља му је севала. Изгледао је двадесет година млађи, него што је био.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

извесност последњих тренутака што је преживео на путу и он подиже опет главу и управи поглед на решетку кроз коју су севала она два искривљена ока са страшном злобом.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Али кад знам да имам још оволицно, мени се баш сад пије — говорио је Бора. Из очију му је севала нека притајена ватра. — То је просто неко проклетство — одобрава Коста.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Пак ће опет, веруј, овог лета бити Да ће се и она дати намолити. Пре би досад вода громови севала, Славујевим гласом сова пропевала, Пре би сунце зрака лишило се свога Досад него Ана обљубила кога.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности