Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Николиних гостију, леп човек какова само Гружанка рађа; на прсима му се сјаји злато од везенога јелека, а за појасом севкају сребрни пиштољи. — Она ме је волела, док беше још у Книћу код мајке; а сад?... — И он ћуташе замишљено.