Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Ја шам маји, маји, маји, маји, па цу бити вики, вики, вики, па цу бити бискуп, бискуп, бискуп!... Дусо материна, сице материно, дико наша!... — Па онда: цмок! цмок! цмок! ижљуби га и љуљушкај докле не заспи.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Услиши једну, Венус, последњу чашу и муку: на њени руку скончати! и при постељи сице зацвели: „Уви мње сама, што без Адама остају!
— Тако дакле једва Руси откравише руку, Мене от зла избавише, утишаше хуку. Сице шест месеци мраз за мразом стеже, Нос и уши пали, ноге људем веже.
Славит љубве виновника. Сице всјуду все что живјет Љуби, љубовију дишет, И что љубит, то његујет, Что његујет, то цјелујет, Њежним оком