Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
се је научио из младости плашити, пролазећи туда, види те сени, или каква пса да туда протрчи, или мачка ком се у ноћи сијају очи, или који иструнут крст гди се сија и пламти: онда ти му се ужеже мечтаније и узбуни кров, ужас нападне на њега, а
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
На том путу наше слово бледи, наша нит се тањи, селимо се у кртице и мраве! С тог пута гледамо: сијају његови сланици и чокањи где су некад сијале свете главе!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
један седи те га момак чешља, велики перчин, све му се прси сијају. Ја запитам једнога: „Које је арамбаша?” јер сам упамтио од онога што ми петаке узе, да је арамбаша њи̓ов старешина.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Док из сухе стене бије нова вода, И плави цветови из старога пања, И сијају као у сâм дан постања Сва звездана кола са великог свода.
Од суза просутих у велика бдења, Те бескрајне очи сијају се стога, Далеким и чудним сјајем усхићења, Као неке очи што видеше Бога.
2. ОСТРВО ПАПАГАЈА Острво без људи, у пределу мора куда бродови никад нису прошли. На том острву сијају шуме као широки пламенови у небу.
Африка
Младићи одлазе трчећи, над њиним плећима сијају жарко на сунцу гривне и круне свештеница. Велики фетишер стоји сад смешан и безизразан у средини гомиле, опуштених
Њихови су ликови раздрагани; зуби који блеште и очи које сијају. Удови светли и чврсти. Постављене у тесан круг опкољен старцима, децом, старијим женама, оне тапшу и певају, и сваки
Црњански, Милош - Сеобе 2
Како су се волели. Али не помаже. Петар само ћути, а његове, пре тако благе, плаве очи сијају сад, у неком леденом, злом сјају. А Варвара има уплакане очи свако јутро. Али зашто све то, неће да кажу.
У шумарку, уоколо, зраци Месеца створили су били читаво чудо. Чинило се да, и околна брда, и небо, сијају. Као и свако вече, од неког времена, ноћу би се сећао своје жене, коју је сахранио.
Теодосије - ЖИТИЈА
Добра је, дакле, чистота и молитва и пост, када се држе у милостињи и правди, и када сијају правдом као бисери на златној огрлици.
затим у Скит и Црну Гору, и у остала света места, у којима нађе најизванредније и богобојазне и преподобне људе где сијају добродетељним делима слично сунцу, од којих речју и животом велику корист примивши, дивећи се њихову трпљењу у
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Предсједник пажљиво одмјери бившег митраљесца. Избријао се ратник, закопчао, на грудима сребри се Споменица, сијају три жута Ордена за храброст. — Богами, ти се баш дотјерао, а? — Па јест, и ред је.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Немо сијају звезде божја ока И немо над њом палма стражу чува — Но што се буни тишина дубока И откуд вриска далека и глува?
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
облик, и боју Далеких звезда што већ не постоје, Тако на мене са мрачнога зида, На почађелој и старинској плочи, Сијају сада, тужна Симонида, Твоје већ давно ископане очи...
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
живота свог, против ђавола победу показаше, и његовим многим искушењима распаљивани, и одолевши му, више од злата сијају и јасније од снега убелише се, и мисаона крила од невештаственог злата уперивши на небеса, узлетеше као небопарни
умножив их прими од Бога благослов, којима због тебе разумне украси, знањем просветли, и од њих луче светле сијају, оче преблажени.
живота, против ђавола победу показаше и његовим многим искушењима распаљивани одолеше му, више од злата огњем искушана сијају, и јасније од снега убелише се, и невештаственога злата крила мисаона уперивши, на небеса узлетевши као богопарни
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
непомична, Стојиш измеђ' мене и свег око мене; Док из сухе стене бије нова вода, И плави цветови из старога пања, И сијају као у сам дан постања Сва звездана кола са великог свода!
облик, и боју Далеких звезда што већ не постоје, Тако на мене, са мрачнога зида, На почађалој и старинској плочи, Сијају сада, тужна Симонида, Твоје већ давно ископане очи! М.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
И овде, при своме раду, беспрекорно је и господски одевен, високе чарапе су му од свиле, на ципелама му се сијају сребрне копче, а из исечка прслука и рукава извире најскупоценије рубље.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
фишеклије празне, ми се дижемо једновремено и поновним, малочашњим, леденим и страшним маршем смрти, са ножевима који сијају, јуримо напред и предузимамо јуриш још незапамћен, нигде забележен од високих команданата и војсковођа, никад,
Седи он и посматра кад оно топло подне спава по воћњацима и ливадама поплашћеним, па зашушти понегде у увелом бурјану, сијају ластари на дрвећу или њиха ветар врхове јасика; и зажмури, па га тек обузме нека чудна туга, и чамотиња, нешто и мило
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
је строфи приказан као обрнута слика мртвог ловца у језеру наспрам живог над језером: Док расцветане кости белином сијају снега, Измеђ огледајућих шума, Чини се као да стрели са зеленог брега У хитрог јелена подигнутог с лега.
Петровић, Растко - АФРИКА
Младићи одлазе трчећи, над њиним плећима сијају жарко на сунцу гривне и круне свештеница. Велики фетишер стоји сад смешан и безизразан у средини гомиле, опуштених
Њихови су ликови раздрагани; зуби који блеште и очи које сијају. Удови светли и чврсти. Постављене у тесан круг опкољен старцима, децом, старијим женама, оне тапшу и певају, и сваки
Ћипико, Иво - Пауци
По соби, кроз прозор, сијају сунчеве зраке, и у сјајној прузи што се по зиду расипље трепери сијасет ситних ствари а с улице чује се лаки жагор
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Док расцветане кости белином сијају снега. Измеђ огледајућих шума, Чини се као да стрели са зеленога брега У хитрог јелена подигнута с лега.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Ко веселије? Цуп, цуп! Заборави Капљица и на обећање и на повратак, и на Цвет. Кад, наједном, иза стене, ту где нежно сијају очи морског крина, виде Капљица двојника свог Цвета. Пљесну рукама Морски Цар и Цвета нестаде.