Црњански, Милош - Сеобе 2
Морала је да га буди. Светлост која му је сијала у очи, пробудила је и сама Петра и он је почео да се мешкољи. Тргао се, кад чу своје име.
Њена ребра су сијала, као што сине муња. Дрхтао је цео, кад би га телом покрила. Ујутру, кад би дошао к себи, помисли да ће с ума сићи.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Рекох јој да сам то обећање испунио, заћутао и загледао се у споменик неког свештеника чија је обријана ћела на слици сијала као пун месец.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Само на његовом црвеном, меснатом лицу, спрам сунца, испод ока, ко зрно грашка, сијала је — прва суза. (1898) УВЕЛА РУЖА (ИЗ ДНЕВНИКА) „— — — Опет сам те сневао! Како жалим што сан оде те и ти с њиме!
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
154. Девојка је крај горе стајала, Сва се гора од лица сијала, Девојка је лицу говорила: “Давор’ лице! давор’ бриго моја!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Донели дванаест баклава, као; И Стева од страха заплакао. То се десило око подне: сва су Окна сијала, блештао је цреп. Кратко је трајало. Али у том часу Свет је био добар, и био је леп.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Једино горе, из њине куће и из оне његове, очеве, собе, једнако се светлост прозорска мењала. Час је тамнила, час сијала, сигурно од сенке материне, која је ишла по соби, можда намештала оца у постељу, поливала га водом, освешћавала.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
А није знало пролеће љубавно За сне без ноћи и ноћи без снова, За сне у којим сијала је она, Вечерња звезда несрећних духова; И није знала мирна васиона За сне без ноћи и ноћи без снова.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Копајући тако наиђу у земљи на неку ствар која је изгледала мртва и сијала се као јарко сунце; глава је у те ствари била од самога сребра.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Сасвим доле, ка чесми што се сијала на сунцу, враголасто девојче долазило је за воду. Оно је застало задихано, подигнуте главе, и њихови су се погледи
Он скину поглед с њих и заустави га болно на оштећеној топовској цеви, која се сијала. САН КАПЛАРА БЕЛИЋА Истинита прича Једанаестог дана, тешки и чувени маршеви албанског другог одреда завршавани су
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Свирала је несрећу сонета И свих срдаца куцала што су икада, И свих срдаца којима планета Љубављу сијала није никада. Свирала је: венац снова, И висине, Немир срца и маглине, Што поничу из болова Од колевки до
Краков, Станислав - КРИЛА
Пружио је чашу да се куцне са умиреним командантом. Потом је подигао увис, и безгласно неком наздравио. Из мрака су сијала задовољно два ужарена ока грудоболног бунтовника.
По небу се вукли бели облаци и окачињали о борове на гребену. По падинама исушена трава је била жута, и на сунцу сијала као злато. Бела коза са дугом брадом увукла се у шатор и мунула мајора. Окренуо се. Неког је опазио.